Отаџбина

ДВА РАСТАНКЛ

353

кну неки силнији живот, те га чисто раздрма из оне чаме и покида све везе. Кад му није суђено и шта ће?... II горе би му било да је одкине од срда и вндп кол : ко да јој Помоз' Бог каже... И после, добар је бата... не ће њој бити тешко... И задња веза пуче!... Снаја! А срце лупа, лупа... Он ће за њу преко света .. Ако јој треба, ето њега ! Мањ ако Бог украти, а себе ако Пожали не било га ! Лагано стиже дан. Милета тресну ногом и обриса маљ од сена, па затури ћилимче преко рамена, па се диже батином вајату. А тамо бата у сну у деветом небу. Милета чисто иривикну: — Устан' море ! Бата буновно преврте очима и кад виде Милету, а он само учини « А" па наби губер на главу. — Шта је море? Узо га Милета дрмусати, а бата испод губера пита. — Је си л' реко дади ? — Ја шта ! — Их ! учини бата, а бабу ? — II њему — Их грдан ! А шта рече он ? — Да те жени, ја шта ће Бата смаче губер до носа, те само десннм оком гледи на Милету — Баш тако ? — Одма' о јесени, вели Милета, па запе руком за губер, те га силимице смаче, а бата и весео и невесео па у забуни чисто мрко гледа на Милету. И што он зна ! * * * Што се вала просу вина, кад је ча Петар женио свога бату , причаће се, као за «Маркову поплаву".,И што ти је весело било, оно мани ! Али да је који знзо сам своју кућу потревити, но се за мал' не забркаше отАЏБпнл. књ. ххи, св. 87-ма 23