Отаџбина

354

ДВА РАСТАНКА

људи. Весело брате и оно вино у бурету ! Већ чича Петрови, ко'лко могли, то лко и дајанили, ама Милета не сустаде. Ако је коло стало. он га поведе Ако да се чаша испије, ту је ! За шалу — ето њега. За све ! Већ бата, какав је, забио се негде те шмиче. да га нико не види. ТПта ће, мисли се, у толиком народу. Кад обвлада чича Петра весеље, а он стао хвалити Милету. Види га, какав је ! — Вала волим ти овога Милету... ко сина. Још њега да оженим. па после... вала да мрем А кроз вику чуо то Милета па као коловођа самом себи каже. — Дај боже дотле да поживпш. А жели му да векује. Гроздана к'о млада ! Нит весела, ни невесела. Што јој је око засузило, за кућом је жао. II шта би друго! Добра је и ова кућа ; добар је и нов род — држаће је као најбољу милост Милета кад јој прпђе, а он као рођени брат : — Ајд : снајо у коло. Њој н неверица. — Што ја, вели, имам снају, нема је у пола света. А Гроздана чује. Па док јој прође неверпца а она се успркоси: — Шта велиш златане за ону Мићину ? — Мрем кад је видим, вели њен златан. Сватоваше па и то прође. Нова сна као тица ! Пемаш за гата рећи : неваља : Чнча Петар баш срцу гове кад га она двори. А већ ако му и воде треба ето ње ! — X ајде дико да ме полијеш ! Па се после ракољи п слади. — Нико ме. велн, боље од ње не услужи... Кад ме она двори, чини ми се. да сам владика... славе ми к'о владика ! Баш ми се и господује. Па он, па Јока и остали ! Разглабише уста тепајући. Ако није голубице, оно је паунице... и већ женски језпк !