Отаџбина

Н А 11РЕСТ0ЛУ

вечуљак, који ми је свагда при руци, и који бн волео да ми сваке минуте може какву пријатност учинити, беше обрекао да ће однети моје нисмо у некакву далеку варош. Чинило ми се да Краљица не треба да страда због мене, бар не због моје смрти; хтела сам да јој јавим да сам жива, да жива нспаштам своје грехе. Само да сам знала, да ли сам уништила гшсма зањ и за н»у, или су им дошла до руку Њему немам ништа више да кажем. Добра стара мајка одмах је опазила да се у мени нешто кува, што нећу да јој кажем. Често је долазила к мени, ал не пита ништа. Најзад не могох више издржати већ јој рекох што сам наумила. Она ме ухватп за руку па рече — јер она кад год хоће нешто својски да ми каже. увек ме узме за руку, хоће да ме држи телесно — »Дијете, само нека ти буде најпре са свим јасно шта хоћеш. Да ли бн теби криво било када би се нешто пронашло где си се ти сакрмла ? Упптзј саму себе у дну душе своје. Ја се препадох. Истина је. Ја не бих ништа урадила са своје стране да се сазна, али када би случајно... — Немој ми одговарати — настави мајка — одговори сама себи, па се онда упитај да ли прексутра, пошто би се вратила онамо где ои бпла, не би опет зажелела да бегаш у свет ? Једно ћу ти само рећи. Што год хоћеш да чиниш, уради људски, са свим. Или немој никако писати Крал,ици, него је пусти да жалп, јер се боље жали за мртвим, но за изгубљеним које је још у животу. Или учини оно друго, пиши јој праву истину, реци јој где си. Ко што рекох, што год човек ради треба да уради људски. 0 дијете, чини ми се тебн је као и сиротој души. Знаш ли причу о сиротој души ? — Не знам — Да ти причам. Било једном једно младо девојче, које је погрешило, па како је брзо умрло, душа му оде право у пакао. Свети Петар чује како неко из пакленог огња виче „Павле, Павле !" То је та сирота душа викала, али тако жалостиво, да јој се ни најгори ђаволи ннсу хтели ругатп. Дигне се свети Петар те пред паклена врата па нита: Ама, дијете, што вичеш толико жалостиво »Павле, Павле? 8 На то ће девојче „Ах, драги свеги Петре, шта су каклене муке ? То није ништа према мукама које сада мој Павле подноси Како ће пх он издржати бен мене ? Молим ти се само за једну милост : Пустите ме само још један једини пут на земљу, да видим како је моме Павлу, па макар ја после за то била још сто година у паклу. Сто година — вели свети Петар — промислн се дијете, то је много времена, Ако ће, ако ће, пустите ме само да га видим па ћу после биги мпрна, сноснћу све муке, а нећу ни писнути. Дуго се бранио светн Петар, али сирота душа није му дала ннкако мира