Отаџбина

Н А II Р Е С Т О Л У

451

Иајзад он рече: Што му драго, иди кад ои тако навалила, али ћеш се кајати, ја ти кажем. Те тако олђе сирота душа на звмљу своме Павлу. К»д гамо, а њен Павле н« бригеша, проводи се са другим девојкама. Кад је то видела сирота душа умуче, врати се у вечност на само рече: Ја хоћу опет у пакао, хоћу да испашгам своје грехе. На то ће свети Петар: Оних сто година што си обећала, нека ти је просто. Ти си у једном тренутку више препатила него што има да се пати сто година у паклу. — Ета, то ти је прича о сиротој души. * Често кад ми је најтеже, мени се учини да све то нисам ја прежипела; идем тако па као да ми иеко прича неку са свим туђу историју. * Први пут осећам како је ономз кога трпс, кога су помиловали Ја сада живим од туђе милости. Оада знам како је онима који немају ни отдџбине пи домовиле нити игде иког свога. Данас би могао Ханс да ме отера од своје куће, па шта би онда било самном ? Врло ми је тешко што морам да једем заједно са породицом мога домаћина. Нарочито ми је жао Ханса. Он мора за својим столом да гледа некакву аветињу, о којој ништа не зна, ја му само мутим срећу. За то што при раду мислим Вог зна куда, данас сам се сврдлом убола у руку. Мој чнча катранџија превио ми је некакав мелем. * Дрво је само за невољу гра!)а. Не нодаје се уметничким цељима. Оно је крта, тврдоглава грађа. Отарински озлици лепоте нису за дрво. * »Ах ала би лепо било овде горе становати" узвикује се тако често када се људи шетње ради испењу на какав вис. Они заборављају колико су различна расположења кад човек иде у шетњу, п кад на некоме месту мора сташо да живи. Друго је када ветар душе преко стрњика, а друго је кад заурла кроза разголићену шуму зими, када се троме магле стану пужати уз брда, кад се облачине оклембесе о планине, па тек нро59 *