Отаџбина

466

књпжевии преглед

њивости. (стр. 48 — 56). Пишчева деФиниција о урачуњивости , ма да је са свим коректна и одређенија , но што је у Бернера, Кестина, Стала и других научника. није онолико схватљива , као што је писац хтео да буде. Писац вели : »Данашња теорија о казненом праву вели о томе ово : Урачуњивост је оно стање, у коме се нешто објективно ставља на терет субјекту. Или још јасније говорећи, ми бисмо то исказали овим речма: Урачуњивост постоји онда, кад се неко лице може да учини одговорним за какво кажњиво дело. Ово је надамо се тачно и правилно опредељење о појму казнене урачун.ивости." Казују^и ово , писац ради лакшега схваћања ове одредбе, разлаже поједине саставне делове урачуњивосги овако : „1. објективни део — спољнц резу ггат рада. 2. Субјективни део — воља. 3. Веза између дела и воље.« Ово је све непобитно тако, али није јасно , јер се не казује шта управо преставља она трећа чмњеница, коју писац назива везом између воље п дела. Писац тврди : „Та веза између дела и воље основ је, те се може рећи, да се хтело оно што је урађено. А то друтим речима значи : да субјекат хоће да сматра као своје дело оно , што је урадио\ У овим речима пије још довољно објашњена она трећа чињеница, јер хотење нрестављено је у вољи , а оно што је урађено огледа се у делу ; где је дакле она трећа чињеница ? Како се назива она веза, која се условљава за урачуњивост, а без које урачињцвости не може бити ? Наше је мпшљење да се она трећа чињеница, коју писац коректно означава као везу између дела и воље, може назвати : свест. Није довољно нзвршити дело (објективни део|, нити Је довољно показати да се хгело не што учинити (воља, субјективни део), па да бп се оно. што је учињено могло урачунати, но се изискује и свесност ; јер ако ње нема , онда се оно вољно извршено дело не може учиниоцу урачунатн. Ми мо.шмо читаоца, да при овоме пази добро на раз.шку појма оног основа, са кога се ништп урачуљивост и иојма оног основа, са кога се ништи кажњивост. То су два разна појма, који су правницима познати. Сумамути може да учипи кривично дело ; он може то дело да изврши хотично, али му недостаје свест, и за то му се дело не може урачунати. Тако је исто и код осталих лица, којима свест недостаје. На нротив код оних лица која су свеспа, дело се мора урачунати, но да ли ће се дело казнити, као и колико ће се казнити, зависиће