Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

467

од са евим других околности. На прилику код убиства у нужној одбрани постоји и дело и вол.а и свест, дакле иостоји урачуњивост, али се кажњпвост ииштн због оне околности, што је дело учињено у нужној само-одбрани. 11о нашем мишљену била би оза диФиниција урачуњивости много јаснија: урачуњивост аостоји онда, кад је учинилац ири вршењу кр »вичног дела био ири свести. Да ли је ко бпо при свестп, доказује се научним испитивањем; а за свесна човека постојп чак и онда урачуњиввст, ако је дело учинио нехотично. Писац мало даље и сам врло умесно тврди, да и прл нехату може бити урдчуњивости. Разлагање пишчево о урачуњивостп при увредама, оснива се на песпорној истини, али је при објашњењу увреде делом (стварне увреде, КеаИпјипеп) извео мало сумњив прнмер. Он вели: „Узмимо да су н. пр. Петар и Павле решили да увреде Јанка и Марка, па то и ураде. Павле Јанка јавно пред људима нападне најпогрднијим речима: а Петар Марка пред сакупљеним људима изудара. (Ова је реч и код писца подвучена). Ту су и Петар и Павле према Јанку и Марку учинили увреде". Овим се примером истина може доказивати урачуњивост, али не и увреда и нама врло сумњиво изгледа пишчево тврђење, да је Пегар ирема Марку учинио увреду. Ма.Г те неће овде бити иовреда тела. Увреда се обично наноси шамарањем и.ш каквим мањим ударцем, али и то само онда, ако радња не улази у обим поврсде тела, а то редовно бива кад ко кога изудара. Незгодно је по нашем мишљењу и онај пример, којим писац доказује урачуњивост код случаја (стр. 63) услед механичне силе. Писац вели: «Због оскудице те везе између воље коју је човек имао и дела. који је резултат неке његове радње, — ту нема свих услова'казнене урачуњивости и неће бити сувишно, да овај случај казнене неурачуњивости објаснимо примером — — — — — — —

11.1 и да се изразимо још јасније: Узмимо да је какав човек седео крај обале и да га си.ша олуја обори доле у воду, па у падању да другога човека који је седео доле крај воде, удари тако јако, да овај онесвешћен падне у воду п удави се, док међу тим онај први нсплива«. Ово је свакојако добар пример за неуречуњивост због више силе, али га је писац незгодно увротио у одељак II где говори о оскудици везе између воље н дела; јер у овом примеру постоји дело, али не постоји воља, а где воље нема, не може бити 1П! везе измећу воље и дела. Тада стоји дело са свим усамљено, јер пчмеђу дела и нечега што не постоји (вољо) не може бити ни везе. 30*