Отаџбина

468 кљижевни преглед У овом примеру решава ствар непостојање везе; јер ако је онај нрви човек хтео да падне одозго на оног другог човека, онда би постојало не само дело. но и воља, али постојање оне треће чин.енице, коју смо ми назива.ш свешћу, а коју писац назива вевом између воље и дела, још је у питању. Ако је онај човек што је горе на обали седео био луд, онда не иостоји она друга чињеница, па све да је он хтео да падне одозго на оног другог човека и тада нема урачуњивостп. На иротив ако је први био при свестп, па је хтео да падне на оног другог човека, онда постоји н она трећа чињеница и урачуњивост постоји. Али ако он није хтео да падне, но га је олуја оборила, онда воље нема, но је дело усамљено, а она трећа чињеница не може да се везује са оним што пе постоји. Пример је пишчев по себи добар, њиме се доказује неурачуњивост. њиме се потврђује случај, али се њиме не доказује оскудпца везе између воље, коју је човек имао, и дела, које је резултат неке његове радње; јер се њиме не доказује ништа друго до оскудица воље, као оног другог Фактора нри урачуњивости. Ово је наше мишљење које не намећемо ни писцу ни иначе ком правнику; јер као год што резервишемо самосталност нашег гледишта исто тако дозвољавамо самостално мпшљење другоме зналцу. Ово условљава сама борба на пољу правне књижевности и ми налазимо, да се само борби самосталних мишљења може приписати ве.шки напредак, који је постигнут у правној науци. Тако исто се не слажемо са писцем онде, где (стр. 64) објашњава неурачуњивост услед притиска Физичке силе. Он вели: ,,3на се да се помоћу електричне махине у човечијем телу могу да произведу таки покрети, који не стоје у власги човека. Узмимо да би таквим покретом тела поводом електрицитета човек ударио другог човека и овог повредио; па запитајмо се, да ли би човек могао да одговара за то. Ту би онај електрисани човек радио под апсолутним утицајем природног закона Физичне впше силе. Иокрет његовог тела ту не би зависио од њега, већ од физичнс силе " И при Фпзичној си.ш, у моменту вршења дела не досгаје учинноцу воља, то јест она слободна воља, која ствара урачуњипост по кривнчном праву, а не и она трећа чињеница. Човек кога покреће електрицицитет нема евоје воље и за то дело стоји нрема учиниоцу усамљоно и тако не може бити ни урачуњиво. Може се десити да се у оваком случају привремено обустава п свест, али воље свакојако нема онакове, каква се по крив. црдву захтева. Код хипнотисаног човека везана Је воља па и свест и за то сгоји дело усамљено, а.ш се то у праву др^ гче посматра. Ту се воља и овест, коЈа код \ чиниоца за тај мах недостаје, преноси на оно 1 електричара или