Отаџбина

470 КЊИЖЕВНИ ПЕРГЛЕД да противу њега уложи свој протест. За што да се у много прилика са оне дужносне послушности убија невин човек? Нисмо ли ми сами пре неколико година доживелн такав случај у Београду пред конаком? Друго је у ратно доба, јер је рат сам по себи неко, неправо, које данашња наука још правда као нужно зло; али у редовним приликама овај се обича.ј не може правдати са правнога гледишта. Наука је успела да поништи оваку противправну дужнос тну послушност код грађапских чиновника (види о овоме 13. нашег закона о чнновн. грађ. реда) па ће је временом пскоренити из војске. Ми под овом дужносном послушношћу не мие.шмо дирати у дисциплину војену, јер је наша реч управљена само против оног дужмосног убијања на стражи по заповести командантовој. Наше је да се боримо противу тога и да на место ни чим неоправдане дужносне послушностн васпоставимо она начела, која су у опште усвојена у правној науци на основима правде и човечности. Гледиште пишчево о заблуди и^ложено је у овом делу и добро и разумљиво. Али он се ни са тим не задовољава, већ га објашњава са неколико примера. Штета само што нам није преставио какав случај из нашег живота, већ је узео пример из енглеског судства, где је заблуда престављена у убиству мајмуна место детета. За то ћемо ми навести пример који ће млогима битн познат. Жандармски Официр М. и ваљевски окружни начеоник Ђокић пошли су у лов, па се у шуми разишли гонећн неку дивљач. У једаи мах се оФициру учини да кроз шипраг трчп нека дивљач, опали из пушке и убије начеоника: Официр Н. у Нишу нробуди се нагло иза сна, иа мислећи да у његову собу улази лоиов, опали нз револвера кога је држао под јастуком и убије свога слугу. Један наш познапик инжињер С. причао нам је, да у таквом буновном стању у мал што није убио своју жену, мислећи да је какав лопов ушао У собу. У одбрану нашег мншљења наводимо, да у свима случајевима заблуде, човек није на чисто са својом свешћу. Он хоће да пуца и Фактички учинп дело, али његова свест није ухватила ве^у с једне стране са вољом, а с друге са делом, јер је тек била у моменту зачињања. Ту стоји дакле воља засебно, дело засебно, и зачетак свести засебно. Неурачуњивост због оскудице воље писац расправља доста опширно, желећи да наше правникс добро упозна са разним стунњевнма недостатка слободне воље човечије. Нашим иследницима опе су ствари потпуно непознате, а до скора било је и судија који о овоме нису имали ни појма. Оптужна и иследна власт, налазила се до новог устава у рукама не само праву невичних, но у Опште