Отаџбина

КН.ИЖЕВНИ НРЕГЛЕД

471

необрааованих полицијских чиновника; а по судовима је до пре неколнко година превлађивало мишљење судија неправника, а пије био редак случај, да .је председник суда био богослов. и да се његовом мњењу морао покоравати почињени му правник, Ова наша доскорашња умешност на пољу 1равде, састојала се у што ружнијем поступању и у што строжијем кажњавању учинпоца, јер се тиме хтедоше искоренити злочинци у народу. Није се истраживао узрок за што се чини зло дело, па да се рационалчим путем лечи и да се тиме кориети човечанству, но се прибегавало најстрожијим казнама. Отуда у нас оне ирекомерне строге казне у Ц. 2У5. 296. 297. и 298. крив. законика, где се за паљевину прописује емртна казна. Ту се наше законодавство изједначује са средовечнпм. Пи ац теорије казненог права можда и не мисли, колпко је добра учинио својим лепим и јасним саопштавањем оних нрилика, са којих се ништи свест и слободна воља. Наша је иЈзкрена жеља, да ова тема постане предмет студије сваког нашег чиновника, који пслеђуЈе, оптужује пли суди какво кривично дело. Писац се и овде потрудио, да поједине одсеке објаснн примерима, само код пироманије није то учинио. Дела странич писаца пуна су оваких примера, но ми ћемо се послужити примером. коме смо очевидци. Скоро на крају вароши, у којој је писац ове крптпке учио гимназију, беше варошка болница, у којој су осим болесника примани и богаљн на лечење и издржање. Ишао сам у први разред гпмназије. Једног дана почетком пролећа тражио сам код куће нужним послом оца, но кад мн рекоше да је одазват у комисију, која у болннци прегледа неке ствари, одох и ја. тамо. Тек што сам ушао на болннчка врата, а предамном седп на земљи неко страшило од човека. Глава му је била ужасно велика, а руке и ноге мале као у детета од 5 — 6 година, ма да је био око 25. год. стар. Поплашпо сам се од његова лика н побего 6и, да ме није ословио и умирио да се не плашим. Разговор му беше пријатан п разуман. те сам га доцније из сажаљења неколико пута похађао. Рекоше ми да су га довели из неког села и да ће остаги у болиицп на издржању. Тог лета било ,|е у тој вароши 43. паљевине и сваки пут изгорела је по једна кућа. Једном сиромаху упаљена је кућа почстком Маја, па ју је изнова подиго, и тек што је кућа била готова, у септембру је опет упаљена. Узалуд се стражарило и лазило, кривац није ухваћен. Позатварано је много невиних људи, на које је пала сумња, но доцннје правници и лекари посумњају, да те паљевине ко чини из освете, но услед маније. Десетише сс да пазе на болницу, али су се ипак дешавале паљевпне. Нпко није ни посумњао на поменутог