Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

473

свим друго гледиште о овој одбрани. Нико још није наш народ поучавао о модерном разумевању ове одбране; тек кад по неког власт затвори и окује, њему се ствара нрилика да размишља о томе. зашто му закон не даје да неогранично брани своје нападнуто право, а тек му се са пресудом објашњава његов погрешан појам о одбрани За то се у нас и дешавају доста често изгреди, због којих млоги ваљан Србин н ролољуб оде на робију. Ни чим се није покушавало да се у народу ствара правилно мишљење о одбрани, но се по закону осуђује појединац, што се није потрудио да изнађе правнички значај јЈ. 54. кр. закона. .'Јар можемо с правом захтевати од нашег сељака да друкче мисли, но што је у опште укорен.ено у пароду схваћање о одбрапи у нужди. Наш .је законодавац на много места учинио велики грех, што је просто 110 теориском гледишту изображепог запада кројио законске прописе за наш народ. не обзируКи се, да је он до јуче био приморап да се свакада сам брани од незаконог напада и необзирући се па појмове о одбрани у нужди, како су они укорешени од толико векова у срнскоме народу. Лош 1801. године прочитан је српском народу јЈ. 54. кр. зак. где се говори о одбрани у нужди, али му није објашњен. То је једап врло нејасан параграФ, око кога п сами правници лупају главу у појављеном случају и мал те се и правник не би огрешио нротив њега, кад би се од некуда нашао у стању одбране у нужди. Писац је овом својом књигом пружио прву при.шку српском народу, да сазна како се у модерној српскоУ држави мисли о одбрани у нужди и како наш законодавац у §. 54, кр. зак. разумева ову одбрану. Ми би од наше стране желили, да ова књига баш у самоме народу н.чђе највећи број читалаца, јер ће само тако моћи народ да прибави модерне правне појмове о одбрани у нужди. Колико је у нашем народу укорењен погрешан појам о одбрани у нужди, показују нам онн силни примери осуђивања оних л.уди, који <:у према учиниоцу по свршеном делу учини.ш какво недозвољено дело, мислећи да је то право и да тиме бране своја нападнута нрава. Измећу осталих примера нека нашем правничком свету послужи овај: Један чмноеник идући путем пуцао је из пушке и случајно убио је дете, па наже бегати. Отац и стриц убијеног детета пусте се за бегунцсм, ухвате га и излемају, држећи да тиме вршс одбрану, а суд их осудн на робију. Ми нравници тако ласно одређујемо нешто као неправо а слабо разбирамо како ли народ о томе мисли. Ако већ не можемо за љубав народног мишљења да мењамо законски пропис, бар да се постарасмо да народу отварамо очи и да му стварамо модерно гледиште путем рационалне поуке.