Отаџбина

470

КЊИЖЕПНИ ПРЕГЛЕД

иоротницима, кога мора.ју огласити за кривог; међу тим законик наређује да поротници суде непристрасно по души и по здравом разуму. Да би пак законодавац снречио злоупотребе од стране пороте. т. ј. да ова не би хотично кривца прогласила за невиног, законик прописује, да се они поротници, који кога огласе за невиног, па се после пађе Јтварни доказ да су га лажно прогласили за невиног, осуде да плате хиљаду перпера, да им се више никада не верује и да им се забранн да кога из ово.је породице жене пли УД а ЈУ, Дак .дс да им пропадне сав род. Ово је нагае мишљење о номенутом члану из законика цара Душана. Одељак о долусу н ку.лпи раеправио је писац и лепо и разговетно, тако да ова расправа у свему личи Факултетском научном предаванл. За то овај одељак многи неправници неће моћи разумети, али је за правннка и разумљнв н поучан. Из ове се распране внди, да је писац о:1бил,ном студијом разних стручних дела и пажљиво.м судијском праксом створио врло основане и самосгалне назоре, који ће моћи да послуже као путевођа нашем правничком свету. Почињући од овог одељка писац у низу осталих одељака показује потпупо самостално гледиште и износи читаоцима своја мишљења, која су црпљена не само из великих теоријских студиј.ч. већ и из сонствене судијске праксе. Но нека нам чнтаоци не зам"ере, што ћемо овде покренути гштање о сриском пазиву долуса и кулпе. Писац се за обележај долуса и кулпе служм латинским назнвима, а ми налазимо да нам не би било од штете, када би потражили и српске речи за обележај назива долуса и кулпе. ПроФесор крив. ирава на нашој великој школи г Гргур Миловановић у својим предавањима употребљује за обележај долуса п кулпе назив хотПчнојт и нехотичност, али се и он врло радо служи латипском речи долус и кулпа. По нашем мпшљењу не би било неправилно, када би се за обележај долуса унотребио она.ј назив. којим се хотичност обележава у старом нашем казненом законодавству, у Душаповом законику. Ту се хотачност обележава изразом »нахвалица" |види чл. 150. Душанова законика од Стојана Новаковића); а како је кулпп главна карактеристика нехотичност, то би се са свим умесно могло у место долуса и кулие казати навалица и нехотица, Да пођемо даље. Писац у дал,ем току са великом прецизношћу расправља тему о покушају. Но ипак има извесних специјалних питања, у којима не ;елимо мишљење пишчево. Тако у питању, да ли се тражење црквеног иавешћивања може сматрати као почетак