Отаџбина

478

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

сиречен у венчању, тек тада може бити говора о покушају бигамије.. Ми дакле овде наладимо два засебна кривична дела. Једно је превара, а друго је бигамија, но свако од њих може да постоји као засебан покушај. Докле се оио прво дело не иокуша и за тим пе изврши, дотле се не може приступити покушају или извршењу оног другог већег дела. Ако то не би усвојили, онда би према мишљењу г. Авакумовића мора.ш усвојити да може да иостоји покушај иокушаја; а такав би случај наступно онда, када би се одма по поднешеној молби, дакле и пре испита и пре навешћивања и пре решења молбе сазнало, да Је једна страна још у важећем браку. Ту може да постоји само покушај преваре или обмане и по мишљењу г. Авакумовића тај би иокушај био покушај бигамије. Ово но нашем мишљењу не може да буде тако. Ми мпслимо да ће бити правилније, ако се незаконити рад од свог зачетка иа све до момента поласка на венчање сматра као превара било као покушај било као свршено дело, а онај незаконити рад који ночнње поласком на венчање н који траје до момента свршеног венчања, да се сматра као покушај бичамије. Не усвојити ово значило би давати врло неопредељен и одвише растегљив појам о покушају бигамије. Исто се тако не слажзмо са п нпчевим назорима о покушају кривоклетства. Ми налазимо да код кривоклетства може бити само ■ свршена дела, а нпкако покушаја. Кривоклетство се састоји из два засебна кривична дела. Једно је лажно сведочење, а друго полагање заклетве. Сведочења и заклегве не могу бити половне; оне или постоје или не постоје. Ако је што од овог започето, а није довршено, онда дело и не постоји, дакле не може бити покушаја. Ако се ко почсо криво да куне. па одустао и признао да несме да заврши заклетву, јер оно за што се куне није истинито, онда може да постоји само лажно сведочење као свршено засебно дело, а ако је заклетву довршио, онда се оно лажно сведочење тиме претвара у свршено крив. дело кривоклетства. И ако се г. Авакумовић за потврду својих назора позива на Опенхофа и Голдхамера, мн се ипак у поменута два случаја не можемо придружити његовом мњењу, постављајући за правило, да се онде, где се за извршење или за покушај извршења једног крив. дела мора најпре да учинн неко друго крив. дело, да се дакле онде мора најпре оно прво дело да доврши, па се тек онда може приступити покушају или извршењу оног другог дела. Тако се за бигамиЈу мора најпре извршити превара или обмана, па се тек онда може приступити покушају крив. дела бигамије ; а код кривоклет-