Отаџбина

2

КЊАЗ МПЛОШ

Цела Србија постаде на ново турска раја. Милош је одржао што је рекао Јакову Ненадовићу — он се није хтео одвојити од судбине целога народа. Алп Мнлош није ни једнога тренутка напустио мисао да тако спреми други устанак Србије, како се не би могао завршити оваком поразом Он је то тако основно спремио да је. кад оно неколико нестрпљиваца подигоше Хаџи-Проданову буну. у тренутку када још ннје било никаквог изгледа на успех, сам са својим људима осујетио тај устанак и спасао људе да не гину лудо. Али када је све спремио како ваља. онда је Милош, и ако му брат Јеврем беше у рукама крвожедног Сулејманпаше. лежећи разапет на дну Небојше куле, опет подигао народну заставу, и ггред Таковском црквом, на Цвети 1815, изговорио оне историјске речи «Ево мене. и ево вам рата с Турцима » Сулејман-паша посла свога Ћаја-пашу са 12,000 војске да угуши тај нови устанак; Ћаја-паша улогори се са том војском на десној обали Мораве код Чачка. Са цпглих 700 бораца пошао је Милош противу те силе Ћаја^пашине. и стигнувши на Љубић, на левој обали Мораве, где се његов брат Јеврем и Лазар Мутап беху иовуклн из Чачка кад је навалила сила Турска, утврдише како су могли. Одмах сутра дан нападоше Турци, али нх Милош са својима јуначки одби. Међутим стизала је Милошу помоћ са свију страиа тако, да је у пркос иосведневних јуриша Ћајапашине војске на његов утврђенп логор, добпвши извешћа да су се друге две турске војске кренуле једна од Ваљева, а друга из Београда на Палеж, могао послати Дринчића са једним одељењем устаника протпву Ваљевских Турака, а сам се. оставивши команду на Љубнћу своме брату Јовану, одмах кренуо са другим одељењем војске противу Палежа. Ту се Турци беху ушанчили да спрече сваку комуникацију између Посавпне и београдске нахије. МилОш их наиадне са таком жестином да су намах морали на-