Отаџбина

КЊАЗ МИЛОШ

3

напустити свој шанац. а. што их се није подавило у Колубари, то су Милошеви војници искасапили тако, да их је једва двадесет умакло у Београд. Ова победа Милошева донела је Србима не само богату војну пљачку и један тон. него је очистила од Турака целу обалу Саве од Шапца до Београда и омогућила устанак у београдској и ваљевској нахији. Услед Милошеве победе на Палежу вратише се из бежаније у Србију многе «војводе» и «главари» као што беху С. Чупић, П. Цукић, С- Ненадовнћ, Молер, Б. Богићевић, П, Средановић, прота Н. Смиљанић и многи други. Чим је издао наредбе да се ослобођени крај оси. гура од каквог новог испада београдских Турака, Милош је одмах похнтао у Помоћ Дринчићу противу ваљевских Турака. ГЈод ватром турских топова Милош се са својом војском утврдио спрам турског логора. Ова дрскост тако је изненадила Турке да су се на ноћ тога дана свп разбегли. папустивши свој логор. Скупивши нову војску из ваљевске шабачке и београдске нахије, Милош нохита у Чачак да сврши са Ћаја-пашом. Ми нећемо улазити у војничке детаље битке на Чачку, у којој је и сам Ћаја-паша погинуо, нећемо оппсивати онај страшни покољ који је наступио кад су Турци иочели бежати, и који је трајао до Ртара с оне стране планине Јелице, докле га није сам Милош обуставио. довикујући својој војсци, да би сваки даљи покољ био грех : нећемо оггасати како од оних 12,000 Турака једва ако се спасло бегством 5 до 600—алн ћемо поме нути како је Милош умео да се користи овом сјајном победом на бојноме пољу — за политику. Сутра дан после ове победе Милош је искуиио многобројне заробљенике, рањенике је дао пјзевити натоварити на кола, па пх је онда све, уз оружану пратњу, иослао турском команданту у Ужице, пуштајући их у слободу. Овај племенпти поетупак уродио је богатим плодом. Ослобођени заробљеници коваху у звезде Милошеву ве-