Отаџбина

226

СРБИЈА НА БЕРЛ1ШСК0М КОНГРЕСУ

И отуд с висине матери прети: »За мене те испи тај гад." И умре грешна на мукама тако, И неман оде у шуму нолако А сутра дан нађоше њу, И дете кра.ј ње и сетише с* јаду ; И мало и велико прокле је младу И раку јој ископа ту. * % % Највећи грех је, кад чеду свом мати Из празне таштине еису закрати, Јер страшно је казни тад бог. За такве матере неман он створи, Неситог, страшнога смука у гори. О страшно је; страшно је строг. јЗ. ^ орит \

СРБИЈА ЕА БЕРЈХИНСКОМ КОНГРЕСУ У тајној седници српске народне скупштине, која је била 13 ог Јула 1878 у Крагујевцу, тадашњи Министар сиољних послова Србије г. Јован Ристић, реФеришући о својој мисији у Верлину за време Берлинског конгреса. испричао је најпре у кратко историју нашег првог и другог српско-турског рата; из те беседе г. Ристића ми ћемо овде навести само неколико врста, колико је потребно да се разуме оно што ћемо ми овде имати да причамо. «Пре него ће Србија ио други пут заратити — рече г. Ј. Ристић пред народним пр*едставништвом — нама је иреџоручено од стране Русије (по жељи Аустрије) да ништа не иредузимамо на Дрини, да не бисмо изазвали Аустрију. Аустрија је и сама изјавила, кад смо је упитали : шта је сФера њених интереса, да они допиру до