Отаџбина

СРБИЈА НА БЕРЛИНСКОМ КОПГРЕСУ

* 227

Дрине и Лима. Прешавши дакле Дрину и Лим, додирнули биомо њене интересе и сукобили би се са њеном војском. кТиме што је Аустрија обележила СФеру својих интереса, обележила је и границе наше иолитичке тежње на заиаду. Кад су дакле отпочели преговори светостеФански, ми нисмо могли ни помишљати да тражимо да прелазимо преко Дрине и Лима, као што смо се и за време рата уздржали да их прелазимо. но смо продирали у Стару Србију, докле смо могли. Ту смо дакле и нове политичке границе тражили. «Свето-стеФански преговори водили су се доста тајно, при свем том што смо имали свога заступника при главноме стану руском (пуковника Ђ. Катарцију) за време целога рата. Преговори су били с иочетка. узели врло неиовољни иравац за нас. С једне стране биле су бележене границе за прошнрење Србије до Новога Пазара, али са искључењем Новога Пазара ; за тим је погранична пруга ишла преко Вучитрна и Голака, па исиод Лесковца ; после се хтело окренути Моравом на стару нашу границу, а Ниш да се иридружи Бугарској, као и сви остали крајевп који лежаху изван обележене пруге, ма да беху сведоци нашцх победа, а њихови стаиовиици наша једнокрвна браћа, као што су Врања, Пирот и Трн. «У томе тренутку наш светли Књаз са својом владом настане радити живо 'да бар Ниш остане Србији, као најдрагоценији добитак наш. Светли Књаз пошље и Другог посланика (пуковника Лјешанина) у главни стан руски с писмима на Његово Царско Височанство, великога кнеза Николу. главнога команданта, и на Тенерала Игњатијева, главнога пуномоћника царског при преговорима о миру. У писмима се српски интерес заступао колико топло , толико и озбиљно'). Овом живом радњом најиосле успе се , благодарећи свагда веледуш') Што т. Ристић иије могао казати ни у тајној седници народне скушцтинето ћемо ми казати олде^ Књаз Милан је лоручно у руски стан да. ће Ниш бра, Ш1ТИ, ако затреба, и дротив саме братске руске војсве.... Хек је то иомогдо....