Отаџбина

ВЕЧЕРЊА ЗАВАВА

261

и по трећи пут и нађе да мора облачити другу. Г. Пардалос погледа своје сииове пунозначајним погледом, који је требао све да стиша и да поврати домаћи мир. — Ах, ђаво однео и та друштва и те забаве ! — уздахну гђа Пардаловица с муком. Заборавили смо да кажемо раније да је гђа ЕуФрозина, или како ју је муж звао, Фроса, врло претила госпођа, која је с муком вршила сваки покрет; чак и уздисање беше за њу тешко — Ах и те забаве ! Због тога г. Сузаматиса морала сам да обучем моју најлепшу халзину и да доживим толике не • пријатности. Ја мрзим те забаве, као што мрзим самртне грехе! — Шта је крив г. Сузаматис за твој малер срце моје? — рече г. Пардалос мирно — Крива је ова размажена дечурлија! — При том пружи руку на Јоргаћа који сеђаше у једном буџаку набурен — Та требало би да га за ноге обесим! — Ху, ху, ху! — блејао је Јоргаћ у свом буџаку. — Миран; — заурла птац. Па онда додаде мирније — А што си ти опет на ђавола морала обући твоју најлепшу хаљину још у 5 сати ? — Па како би стегла мидер после вечере ? — Ја како ћеш сада када будеш мењала хаљину ? — Бога ми ни ја не знам За то и мрзим ја те проклете забаве! После кратке паузе поче она опет. — Да остапемо код куће драги Димитраћи ? Како ћу ја сада да облачим другу хаљину? — Ја ћу ти помоћи, није то ништа! — Ти си врло добар што хоћеш да ми помогнеш, али само погледај какво је на иољу време. Хладно, блато... — Шта то мари? Ми ваљда нећемо ићи пегпке ? Али збиља, ја сам заборавио да поручим кола! — У толико боље. Нека иде твој Сузаматис у шевин далак. Ја и не знам каква је то напаст ударила у људе да дају забаве ? —