Отаџбина

ВЕЧЕРЊА. ЗЛБАВА

263

ске тоалете. И тако је морао да зграби своје хаљине, једно ручно огледало и једну свећу, и да оде у своју канцеларију да се облачи. Али ту му одмах паде на памет, да се није обријао . и да треба најпре то свршити. 1гре него што се обуче у парадно рухо. Он дакле оде још једном у спаваћу собу да узме бријачицу и остало што му треба за бријање, и док је отворио врата жена чита : како ће он њој са тим непрекидним отварањем врата. натоварити на врат некакав назеб. Сад му наде на ум да за бријање треба вруће воде; али како је на часовнику видео да је већ доцкан за грејање воде, то се он стане сапунити са хладном водом, али се није мога<1 уздржати од уздаха: — Сад ће од ове хладне воде да ме боли зуб. Е ово је да човек полуди. Али шта да се ради Таман он прислонио бријачицу на образ, а звоно огласи да се кућна врата отворише. — Је с' ти Тодоре? — упита г. Пардалос промоливши своје насапуњено лице кроз ошкринута врата, — Није господине —- одговори оздо глас слушкиње -— него дошао један господин да вам нешто каже ! — Нека дође други пут. Сад сам у послу! — Ама он вели да вам мора одмах нешто рећи! одговори са нарочитим нагласком слушкињин глас. — Нова нека непријатност — јекну сиромах Димитраћи. Али шта је знао да ради? Убриса на врат на нос сапуницу с лица па изађе пред врата своје канцеларије, а међу тим ноћни посетилац пење се уз басамаке. — Госиођа Траханосова — рече он смешећи се шаље вам ево з;> вечерас кључ од своје ложе у позоришту, ако вам је по вољи ... — Хвала дете моје, много хвала, али смо за вечерас звати на једну забаву! — одговори Пардалос натеравшп натмурени израз свога лица да се претвори у осмех. — А, тако. Е, онда препоручујем се. Лаку ноћ ! —