Отаџбина

ВЕЧЕРЊЛ ЗАБАВА

— Поздравите ! И тако уђе Пардалос огхет у своју канцеларију гунђајући. — Проклета жентурина, баш је изабрала дан и сахат када ће нас послати у позорнште ! — Ко је то био ? — викну гђа Фроса из ошкринутих врата спаваће собе. —■ Госпођа Траханосова нудила нам своју ложу за всчерас ! — Хвала лепо. Кад удари киша и снег, онда се она сећа нас и хоће да нам укаже љубав! .После неколико минута викну на ново гђа Фроса : — Је си л' скоро готов Димитраћи? — Како ћу бити готов, срце моје. кад се ето још нисам ни обријао, уз то ништа не видим па се сваки час посечем. — Јлдни мужићу, ходи овамо, овде је видно : — Код тебе ? Ваљда се нећу бријати лебдећи у вазДуху ? — Ходи, ходи, ја ћу ти направити место; ја сам скоро готова, само да метнем огрлицу. Тронут оволиком бригом своје Фросе за њ\ даде се оп наговорити ; узе опет своје огледалце, своју свећу, бријачицу и остало, па се, полуобријан пресели у спаваћу собу. у којој се његова жена, између четири упаљене свеће пред великим огледалом мучила да иза врата закачи некакву црну пантљику, о којој је спреда висио златан медаљон, лежећи на грудима које беху прекипеле преко мидера. -— Па добро, где ћу ја даседнем? — питаше јаднп Пардалос, кад виде да пред ог.оедалом нема ни најмање празног места ■— Ходи 'вамо, само немој гунђати! — одговори му супруга са нежним прекором, а црвена у лицу као алева паприка од наирезања, да са својим дебелим рукама урадп нешто оеби пза врата. — Зак' пчај ми ову пантљику, IIа ћу ти одмах уступити моје место! —