Отаџбина

ВЕЧЕРЊА ЗАВАВА

265

И тако мораде Пардалос да за тренутак постане собарпца своје жене, која, када најзад беше готова, свали с е у једну наслоњачу, стаде Фркаги као каква парна махина, и стаде се хладити џепном марамом док се љен муж бријао. -- Ах Димитраћи — рече она избацујући с муком реч по реч — грдну сам ти жртву вечерас принела, када сам пристала на оволике муке само за то, да код твог Сузаматиса пијем чаја ! — Буди паметна моја Фросо — рече Пардалос са значајпим осмехом — буди паметна. !1ећеш ти тамо само чаја питп. Зна Орестис како треба, удесиће он све како ваља. Имаћемо ми код њега и сендвича, и добра вина, и воћа.... — А од куд ти то знаш? — упита већ блаже госпођа Фроса, која по природи својој беше јешна и облапорна п која због јела већ поче да прашта г. Сузаматису његову забаву. — Ја знам; видео сам га јутрос на пијаци кад је куповао.... — , — Тако?.... Е онда се којекако може поднети, јер иначе Бога ми ... Пред кућом зазврјаше и стадоше кола, те тако гђа Фроса није могла довршити што је заустила да каже. — Ах — рече Димитраћи, који у том тренутку тек беше свршпо бријање. — Кола су већ дошла, а ја још ннсам обучен! Он се брзо убриса сунђером и скиде домаћи капут. — Та имамо још времена — утишаваше га жена. — Има још читава четврт до осам! Пардалос брзо извуче свој салонски капут, и већ поче намештати оковратник, када се врата отворише и када се опет зачу слушкињин глас. — Господиие! — Добро, добро. Нека чека мало ! — У исти мах изговори и госпођа: