Отаџбина

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

271

— Имам једно гшсмо за г. министра. II ако сам знао да ми све младе и лепе учитељке доносе иреиоруке од мога колеге у спољним пословима, и ако сам већ на изуст знао та његова писма, опет морадох отворити. И ово је гласило као и остала: «Драги В. Молим те учини што можеш за молитељицу. Она је до<5ро дете. Твој Чеда". — Камо ваша молба ? —^ Она ми пружи молбеницу. Тражи да се премести са службом у Београд. Има стару мајку и две оестре «у ииституту", које мора она да издржава итд. —- Жао ме је. али вам не могу учинити по молби. Ја сам поставио правило , да ни један учитељ или учнтељица не може добити варош, а још мање Београд, ако нема одлнчну оцену. Ви сте ове године добили тројку ! — Г. Министре, ја не бих имала ништа нротив тога правила, када би се оно вршило према свима подједнако. али изгледа да има изузетака.... — Који су .' Помените један — Па ето гђица Н. Н. добила је Београд. и ако и она ове године има тројку 1 — То је једини изузетак, и њега сам учинио за то, што се та учитељица удаје за чиновника, који је са службом у Београду. Знате л' још који изузетак од правила? — Не знам. — Ето виднте. Збогом ! Она опет пође руци, ноклонп се и оде. Трећп молитељ беше једпа крупна жена као кућа. И она беше донела препоруку од Чеде, јер је «њен муж ка ш човек Ђ . Што сам се ја више трудио да будем колико се може више непартаичан министар, у толико више су неке моје колеге још патпле од партизанских «вељеитета" и нису их се никако могли отарасити. Она крупна госпођа што уђе, беше сва у свили и кадиФи На грудима и трбуху дебео златан ланап од сата, на прстима брилијантско прстење. Тражп службу учите-