Отаџбина

27 4 МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ — Молим вас г. начелниче за кондуит-листу проФесора Н. Н. из Г., као и за акта о његовом премештају из В. — Одмах г. министре 1 Он се врати у свој кабииет, а ја зазвоних Марку да пушта дал>е. Уђе — један приљежни сурадник «Отаџбине». Мора бити да сам се и нехотице намрштио, јер он одмах поче: — Молим те, немој да се љутиш. Овога пута не долазим молити за себе, нити у опште молити за кога, него само да ти покажем једну ФотограФију! И он разви један картон који је држао у руци, па положи на мој сто једну велику ФОтограФију. На њој један човек, једна жена и силество деце. — То је ваљда некаква школа са својим наставницима? — Није; то је један добар учитељ са својом женом и њихов батаљон живе деце. Сву ту сиротињу ти си јуче једним потезом пера бацио са Нишаве чак на Дрину, јер ти не знаш да једно такво сељење значи као да си од њих направио погорелце! Каза ми име тог учитеља. Загледах у списак премештаја. У примедби: «види президијал окр. начелника." Нађох президијал: врло опасан агитатор, шурује с Бугарима и кореспондентима страних новина. Помислих : Њих једанаесторо , а хиљаду динара годишње плате ! Таман скунаторио колико да не умире од глади.. . Помислих, да ја, са толиком истом Фамилијом аконтирам од како сам министар, јер не могу да саставим крај с крајем. Зазвоних за секретара. Он уђе. — Молим вас напишите депешу начелнику округа Н. да учитељ Н. Н. остане где је , до даље наредбе. Депешу ми донесите на нотпис ире 1. сата. Секретар оде ; ја записах на президијалу „тражити ближа обавештења" и пружих ФОтограФију ономе. који је беше донео. Он ми стиште руку и оде.