Отаџбина

276

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

И он оде у г. "Бајин кабинет, а ја само зграбих шешир, па на врата. На вратима у мал се не сударих са секретаром, који носи ону депешу на потпис. Вратим се, потписах, па онда похитам напоље. Оних 14 у предсобљу, који су чекали цело пре подне да «изађу пред г. министра", само што нису зинули од чуда, кад видеше да ја бегам из канцеларије, и ак<> је тек један по подне. Скидају капе, али им из очију видим, да би се радије побили самном. — Молим вас, господо , да ме извините за данас, алп морам у двор. Сутра вам стојим на расположењу ! Неки прогунђаше нешто кроз зубе, уч гивији рекоше «о — молимо, молимо", а неки боги:е пристадоше замном низ басамаке. И ако сам кшао брзо, више као шнајдер, него као министар, само да се не задоцним . и ако од мииистарства прссвете до оне куће, што се у страним новинама зове (( Ке§тегип§г8ра1а1в аи! (1ег Тега21а» нема ни пупжомет , опет сам дотле раскантао с онима што беху пристали узаме. Само једног дућанџије «из внутрености» не могох да се курталишем. Вели, кад је био „народни одисај» опљачкали му све што је имао у дућану, па сад ће пропасти са свпм, ако ја не наредим управи Фондова да му даде зајам у «обвезницама». Бадава сам му објашњавао да су те обвезнице пропаст и за управу Фондова и за оне, који их од ње узимљу, те их продају у бесцење, да оа, тих обвезница имају ћара само сараФИ итд., аја, све то не помаже. Дућанџија ме не пушта. Кад већ видех. да ће да уђе самном и у конак, ја употребих Аг§шпеп1ит а<3 ћопппет, који ми је помогао код свију молитеља за обвезнице управе Фондова. — Је с' чуо брате ? И ја сам дужан управи фондова. Када бих допустио да она опет издаје обвезнпце, па бих њима исплатио мој дуг, ја бих за 6000 динара био мање дужан. Па кад то нећу ни ради себе да учинпм, онда ваљда видиш да то не може да буде по закону ? —