Отаџбина

286

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

— Што ? — Па тако. Могао си срести г. Мацаревића у цилиндру! — Гле? Зар опет Министарска криза? — Те још каква. Све ће да оде на паран парче! — Ама зашто по Богу? — Па тако. Онај конвент код касарне, не само што је вотирао општински закон, какав Краљ неће никада потписати, јер тај закон значи раздробљавање државе у њене молекиле, него је почео да грди војску и ОФицирски кор, а то Је као у зеницу. Ђенерал Сава слушао је мирно све те нападе на војску и није нашао за вредно да је брани ни једном речцом. Изгледа да му је то ћутање сломило кабинет? — О, шта ми наказивасте! У осталом није ни чудо. Овај кабинет и онако је врло дуго на влади. Имаће, Боже опрости, читавих 100 дана? Ко је то видео да у једној поштеној уставној земљи једна влада непомично седи читавих 100 дана? Треба промене, живота! — Тако је. Разговор запе, па ни маћи. Изгледа да никоме није било до шале. Ћутимо сви. Моје пивско , ; друсто» само се згледа. По гдекоји ће ме погледати, махнути главом, па опет ћути. Најзад један од њих не издржа даље, него с« окрете мени. — Па зар ти према нама тако ? — Шта? — «Ни лук јео ни лук мирисао" — Не разумем! — Та шта се претвараш! Цела варош зна да ћеш ти до мрака бити Министар. — Ја?! Није него роткве! — Болан, болан, иа хоћеш ли и после долазити на пиво ? — Хоће да; он ће као Алимпије не само да напусти пиво, него ће и ход да промени ! —