Отаџбина

МОЈЕ М111ШСТРОВАЊЕ

287

— Један је био покојни Теша. Он и кад је Министар, увек је редовно долазио на пиво, само онда нисмо смели иред њим говорити о политици ! — Дакле данас је ред да се на мој рачун смејете? Добро, ја знам правило нашега стола и нећу се љутити. Кити, кити ружо ! — Није, бога ми, шала. Људи који су добро посвећени у све што се горе ради, тврде посигурно, да је кабинет дао оставку, да је састав новог кабинета новерен чича-Николи, да се он примио, али веле, само под тим условом, ако и вас двојица уђете. ти и ђенерал Протић! — Е, сад ми је доста. Међер сте вп права деца. Зар ви мислите да ]е чича Никола заборавио како му се благодарило кад је угушио буну и изабрао скупштину, са којом се могло владати ? Зар сте ви заборавили како је Краљ Милан третирао свога најбољег личног пријатеља К. С. Протића? Ви се не сећате да је он на један пут лишен звања дворског маршала, сургунисан из Београда најпре у Ниш, па онда у Неготин, па онда у пенсију. Седам година је тај некадашњи љубимац Књаза Милана сиротовао у палилули и није хтео да види тога Краља, и сад ће да му буде министар ? Па онда ја! Ама ви пе памтите ни што је јуче било. Зар нисте били у саборној цркви на опелу пок. Панчића ? — Што ? — Па зар нисте видели како је Господар ове земље, коме сам се ја поклонио. пре него што сам почео читати моју надгробну реч — благоволео демонстративно окренути главу на страну, пред збором свега што је најодличније у овој земљи? — Чудна ми чуда. Помирићете се ви. Заборавићете све ! — Зар и Пожаревац, којн ми је спремао, зар и губитак чиновничких права. стечених двадесетогодишњом службом ? — Све, као што ће и он заборавити твоју „Сливиицу»! —