Отаџбина

290

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

— То ниси морао. Ти знаш да ја вечно осцилирам између редакције и штампарије ! — Хајде, остави то. Зове те чича одмах да дођеш к њему ! — Који чича ! — Та шта се будиш ? Зове те чича Никола Христић. — Нсмој да правиш комендију. Остави ти мене мојим коректурама : — Тако ми Бога, не иравим комеидију. Ја сам с колима дошао по тебе. Сад ме нападе и Стева, оте ми коректуре из руку, и стаде ме гурати на врата, а непрестано чита «да служиш. ја како ! Није него српско литератир , ем да му поклониш књигу, ем да му даш динар на трошак , па опет неће да прочита. Овам, у Фронт, на куде чичу, ја како!» И он оста читајући, а мој пријател^ ме стрпа у Фијакер, па одјурисмо пут Косовске улице. Успут ми је он много говорио, али ја нисам скоро ништа чуо. Помињао ми је разна имена: ђенерала Косту, Чеду, Пантелића. Богићевића, Ракића, Светомира Николајевића, и само сам то запамтио да рече: «ЕпДп, с'ебНе дгап<1 Мппз^еге". У то стигосмо пред чича-Николину кућу. На капији или на вратима сретох Светомира Николајевића. Поздрависмо се, али нит он што рече мени, нити сам ја знао шта да му кажем. јЗтЛАДАН ||ОРЂЕВИЋ, (наставиће се) КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД борсеујс брЈг1(Јоп: МакеДошеп иш1 А11;-8ег1)1еп (с 97 оригиналних илустрација и 1 етнографоком картом — 1 : 3 00.000 — од пет лиотова с 15 разних боја) ^Неп. Уег1а§- уоп ЛУ. 8ете1 & Зоћп. 1889. 4.° VII. 511. (Цена 10 Фор. а. в.). Сваки век у историји човечанства има по коју црту, која га уз остале, нарочито одликује. Отворите ма који од бољих учебника