Отаџбина

19*

КЊИЖЕВНИ 11РЕГЛЕД

историје, или арођите кроз ову у памети, и ви ћете наћи за то довољно доказа. Главна карактеристика нашег века, или бар једна од најглавнијих, лежи у стварању начела народности као оонове држави и међународним односима. У старо време се није знало за ово начело. За њ нису знали ни Римљани, цравнички народ раг ехсе11епсе. Оно је унраво и могло потећи само из демократскич начела, прокламованих вешком Француском револуцијом; оно и није ништа друго, до природна последица овога начела, примењена само на широј основи. И доиста прва потреоа појединог народа је самоодржање, као што је то урођени нагон и појединцу, па чак и сваком органском оићу. Самоодржање је у исто време и наше право и наша дужност. А данас једва и да је нужно да напомињемо, да народЈ имају своју индивидуалност, свој осооити и нарочити живот, као и појединци. То су већ учили и Мол и Блунчли и Лоран и Манчини, и то је већ данас начело усвојено у велико и у теорији и у практици. Највећи политички услови нашег века: Кавур и Бизмарк знали су се вешто и паметно користити овом научном тековином, и данашња Италија као и немачко царство имају у велико да се заблагодаре за своје јединство начелу народности. Без икаквог приговора је то најздравија, најприроднија и најправеднија основа за стварање држава, и у колико није још до данас, она ће сигурно за кратко в;)еме продрети и постати њихова најглавнија основа. То предвиђају представници свих народа, и отуд грдни напори у Немачкој, Италији и код појединих народности у Аустрији, да ту основу што је могуће боље очувају, односно да је прошире и усаврше. (Јтуд и грдна пропаганда, којом се Грци и Бугари — па у носледње време чак и Румуни — усиљавају, да задобију за себе што више од српског елемента у данашњој европској Турској. Отуд је сва та природна и објашњива радња, само »Племе моје сном мртвијем спава", или је бар до јуче спавало, а ако се данас и пробудило, то је П Р°?А|^!| још лењиво. Наше су очи још крмељиве и ми се још само жемо, док су наши суседи још од ране зоре на раду. Али аклЧмм чула нису одузета; ако имаднемо очију да видимо, ушију да чујемо и мозга да разумемо; ако после свега тога будемо још толико истрајни, да за неколико десетина или можда само за неколико година радимо, онда се још све може поправити и надокнаднти. А овоме ће сигурно у велико помоћи и много допринети ново дело нашим читаоцима већ нознатог књшкевника г. Опиридона Голчевића, које је почетком ове године изишло у Бечу, а које ће ускоро угледати света и на српском језику. * * * Чудновата, али за наше старије па и данашње покољење ни мало не ласкава појава! Данас ће бити већ осамдесет година, како