Отаџбина

КЉИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

ми живимо независним животом, бар шго се унутрашњости тиче. Норед тога у Црној Гори тај живот није никако ни прекидан; код наше браће у Аустроугарској опет школовање је већ одавно обична појава. Ми смо за то време имали одличних државника, патриотичних владалаца, песника и научника европскога гласа. II поред свега тога, ми као да нисмо били на чисто с духом данашњег времена, ми као да нисмо били у стању да појмимо велику важност и задаћу начела народности, и ако је оно свуд око нао избијало на површину, и ако нас је оно, тако рећи, боло у очи. Овда - онда су се те мисли коснуле наших државника и патриота, и ако нам се чини, да су они о њима имали врло тамне појмове. Како иначе да објасните, да се школи, која је неколико година постојала у Веограду, и у којој су имали да се спремају свештеници и учитељи за наше крајеве у Турској, надене име сграма богословија ? Као да су ти младићи долазили к нама из бела света ! Но не само то, но је поред малог броја наших просвећених умова у Србији био много већи број незналица, а ови су били у толико црњи и гори, што су се правили да нешто знају и тако заузимали положаје, одакле су сметали и иаралисали рад и оном малом броју озбиљних и народном добру оданих радника, међу тим су потпомагали наше непријател^е, и то разуме се, из неких »виших. обедра«, које вам они никад у осталом не би могли објаснити. Како иначе да будете на чисто с тим, да српско учено друштво године 1861 издаје и награђује Верковићеве „бугарске" нчродне песме из Македоније (!), које су постале кварењем српских народнах песама, а одбија да издаје Милојевићеве радове. Да, али онда натриотизам није био код наших чланова ученог друштва никаква домаћа биљка : они су у свом „цивилизаторском" заносу чезнули за неким вишим, .слободоумнијим идеалима. који су им у осталом лебдели само у магли, а за које они нити су били дорасли, нити су их као што ваља иоимали. Нама данас изгледа чисто невероватно, да је ерпско учено друштво године 18 70. могло захтевати од г. Милојевића, да он својим сриским народним песмама из Македонијс и Старе Србије да наслов „словенске*, па ће му их оно тек тако издати о свом трошку. Да, нама то изгледа са свим невероватно, па ипак томе има на жалост и сувише сведока, а ни г. Гопчевић није ни по што могао исисати из прстију своја тврђења. Читајте, шта вам он о овим стварима прича на стр. 241 —249 своје књиге. И с тога је требало да дође један странац, један Јастребов, да после петнаест година износи и брани оно, што је сраско учено друштво нападало год. 1870. и Ј ,а својим истраживањима доказује аротивно мишљењу сраског ученог другитва, да у Ст. Србији и Македонији живе Срби,