Отаџбина

294

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

да ће се у нашем селу подићи бугарска школа, коју ће екзархат издржавати. Исто тако ће нам се послати и учитељ из Бугарске. који ће нашу децу обучавати. Тако ће наша деда морати учити туђ језик, и ко зна: можда ће се после кратког времена стидети да говоре својим матерњим језиком. (Види о овоме доказе на стр. 63 и 313 и т. д.). Зар се овоме злу не би могло помоћи тиме, да ти кажеш твојим земљацима, да нам они подигну наше, српске школе? „Ја сам се дивио здравом разуму овог простог сељака, вели г. Гопчевић (стр. 89.). И да сам могао бити са свим отворен, ја бих му морао одговорити : Ти имаш потпуно право, али се слободно ие надај никаквој помоћи из Србије. Срби истина певају и декламују о Косову и о Душановом царству и слави њихових старих јунака, али на томе се њихов патриотизам и свршује. Да се успешно стане на пут бугарској пропаганди у Македонији, нужне су две ствари : рад и новац. На жалост Срби мрзе сваки рад, већ по свом народном карактеру — небрижљивијег народа тешко да ће под небом бити а на патриотске циљеве не дају новац. С тога се не може ни помишљати на то, да ће се Срби против бугарске пропаганде икад борити друкче осим чланцима у новинама. Да ће они на ту сврху давати новац, не треба ни помишљати. Природна ће последица овог немара бити, да ће се Македонци са свим отуђити од своје српске браће, и тако се предати са свим небратским Бугарима; тако ће у случају каквог новог плебисцита све ово становништво тражити сједињење с Бугарском исто онако ватрено, како је год. 1878. тражило сједињење са Србијом. 1 ) Тако ће Македонија битн за свагда изгубљена за Србију, као што је у своје време отишла и Босна с Херцеговином : стешњена међу Аустријом с једне и Бугарском с друге стране, мала и слаба Србија ће у брзо морати са свим изгубити своју независност ! — Но шта се . све ово тиче српских меродавних кругова !?..." Сигурно г. Гопчевић гледа овде кроз и сувише црне наочаре, па ипак је његова бојазан у велико оправдана. Но дако се после свег досадашњег пландовања имиједном пренемо иза сна! Из досадашњих редова је могао читалац бар површно видети, шта смо и како ми радили, да одржимо везу с нашом браћом у Македогшји и Ст. Србији. Ми не само да тамо нисмо ништа радили; већ смо шта више забрањивали тамошњим Србима, да то име носе. Са свим су друкче радили Бугари. „Биће од тада тридесет година, ') На стр. 326—343 свог дела износи писац иеколико примерака олих молбеница, упЈћиваних већином на (тадашвег) књаза Милана. Но међу њима их има, које су улућиване и на руског цара Александра I. на Бизмарка, на енглеске дииломате, па чак и на — Султана. У свима се молиоци на основу како историских тако и етнограФСких доказа издају за ираве и истинитс Србе. — Шта ли ће они бити иосле какве нове 1878. године ? нитање је будл ћпости, али је то у исто време и наше животно питање.