Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

како су Бугари отпочели са својом пропагандом у Македонији, пише г. Гопчевићу један Битољац, кога је бугарска матица такође захватида била у току своје пропаганде, но који се ове ратосиљао, кад је увидео, на каквом је погрешном путу (стр. 307—311.). Пре је у Македонији и Ст. Србији било само српских и грчких школа. Ми смо тада били под грчким патријархатом , и много смо патили од грчког свештенства. На ово незадовољство с грчким свештенством су рачунали и Бугари, кад су у својој борби за бугарски егзархат подбадали и Србе и мамили их на своју страну. С медом у устима а с меџедијама у џепу јурили су онда бугарски агенти и апостоли к нама. Они су нам падали као »браћа® око врата, и ако смо их ми врло тешко разумевали, и обећаваху нам смањење трпљења и гоњења, ако им се придружимо у њиховој борби за егзархат. — ■ Тешко да ће нам се моћи замерити, што смо често обраћали пажњу бугарским сиренским гласовима, особито кад се узме на ум, да смо били остављени од целог света, а да су нам Бугари први пружили своју руку. Наша бра&а из Београд а не хтеше на нас ни главе да обрну, — наше српске школе смо били сами подигли, а на једвине јаде смо нашли неколико патриота — Срба, који су се примили да у њима учитељују. Тек после оснивања егзархата отворена је у Београду школа за наше младиће, али је и она била врло кратка века. — Но бугарској је пропагаиди ишло још нешто на руку. Ви, знате, да смо се ми навикли, да се зовемо „Бугарима". То је на сваки начин са свим нешто друго но »Болгари 11 , али, како у имену нема готово никакве разлике (бар за прост свет), то је бугарским агентима било са свим лако, да нам улију у главу, да смо ми од вајкада Бугари. И ако је истина, да против овога говоре и наш језик и наша историја и наши обичаји, ипак нужда закон мења, и тако смо се ми бацили у наручје Бугарима. У почетку се бугарска пропаганда кретала у са свим скромним границама, јер није имала средстава, с којима данас располаже. Поред тога су јој стојале на путу сриске и грчке школе, а нарочито грчко свештенство. Последњега се ова ослободила год. 1870. кад је створен бугарски егзархат, с којим су дошли и бугарски свештеници....—- Год. 1876. су Бугари. учинили један тсорак даље и то помоћу турске владе, која је по објави рата од стране Србије позатварала све српске школе и протерала све српске учитеље из наших крајева. По себи се разуме, да су се Бугари користили приликом и одмах на место српских установили бугарске школе и довели бугарске учитеље. Протерани српски учитељи обратили су се за помоћ у Београд, но узалуд.... Иосле рата смо ми узалуд ишчекивади, да нам се наши српски учитељи врате. Нити се српска влада заузимала код порте за њих, нити