Отаџбина

296

КЊМЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

их је хтела помоћи материјално ... Па ни после године 1878. ннје хтела српска влада да води о нама никаква рачуна, оставивши нас Бугарима и гурнувши нас тако рећи у њихово наручје. — На челу бугарске пропаганде стоји сам бугарски егзарх у Цариграду са својим секретаром Шоповим (Офејков). Сам он даје годишње на 700.000 динара за цељи побугаравања. Уз то је одмах по оснивању бугарског књажевства решено, да се из државног буџета издају 400.000 дин. на школе у Македонији, а к томе су дошли још 600.000 дин. које је на ту сврху одредила уирава Источне Румелије. Тих 600.000 динара се издају и данас из бугарске државне касе на цељи пропаганде у Македонији и Ст. Србији. Али ни то није све. Из бугарског диспозиционог Фонда се издају на ову сврху годишње на 2,000.000 динара Тако троши на ароааганду у овим крајевима за.једно бугарска влада и бугарски егзархат годишње на 3,700.000 ДИНара...." При образовању егзархата Вугари су такође гледали у будућност, и само се њиховим ненаситимим шовинизмом с једне а већ сваком познатом подмптљивошћу турских великодостојника с друге стране, може објаснити, да су под нови бугарски егзархат подведене и епархије Видин, Ниш, Пирот, Ћуптендил и Самоков које су пређе потпадале под пећску патријаршију. Уз то је чланом 10-им тог Фермана остављено широко поље бугарском ровењу, јер се у том члану налази наређење, да и друге епархије могу доћи под егзархат, ако се за то изјасне ~/ 3 њиховог становништва. Разуме се, да се бугарска пропаганда бринула, да се на та изјашњења не чека дуго. И тако су већ год. 1872. наименоване бугарске владпке у Охрпду, па чак и у самом Скопљу, Душановој престоници ! Порта је ишла Бугарима на руку тим пре, што су јој Срби били увек трн у оку, а Бугаре је од вајкада знала као мирну и покорну рају. Ропска бугарска покорност према турским властима и благост ове према Бугарима, бпли су поред осталих узроком, те су и Срби по Македонијп често звали себе Бугарима, просто да избегну сумњу и непрестана гоњења турских влаоти. Осим основних гпкола 1 ) Бугари имају у Македонији и Ст. Србији још и једну целу гимназију (у Солуну) и 20 нижих гимназија. Год. 1887. било је у гимназији 293 а у нижим гимнабијама 804 ученика. Вишпх женских школа имају 6 и у њима 119 ученица. А ове су школе распоређене тако, да су што чешће, у колико се удаљујете од бугарске границе. Гимназија у Солуну се издржава нарочито приватном помоћу бугарских патриота. •) У Македонији и От. Орбији Бугари имају 313 мушких и 31 асеиску школу о 448 учитрл>а и 60 учитељица. У тим школама се уче 16.488 мутке н 2.759 женске деде.