Отаџбина

356

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

трча на прстима мимо нас да нас «јави", како ће он после п недеља или месеци, кад нас буде испраћао с опроштајне аудијенције код Краља, кад се врати у ађутантску собу, рећи онако као и цео свет: «И ови ништа не урадише». Прођосмо кроз црвену салу, прођосмо кроз некадашњи Краљичин салончић, у коме сада беше Краљев кабинет, и у коме за писаћим столом видесмо Краљевог секретара, уђосмо у некадашњи Краљичин будоар, у коме сада беше билијар. На прагу некадашње Краљичине спаваће собе, у којој сада стајаху столићи застрти зеленом чохом, дочека нас Краљ.... Тек из ових иромена у собама видех каква се револуција догодила у конаку, од како ја престах долазити у њ. Када се Краљ руковао самном, он рече : —- Ми треба управо нарочито да вам благодаримо....Ја се ћутећи иоклоних и уђох у собу. Шта да му кажем ? Он ми ]е апсолутно ту исту Фразу казао пре четири године у Нишу, пошто сам у скупштини бранио адресу. Та Фраза није ни мало сметала да ме после српско-бугарског рата на један пут отера из Ниша, не примивши ни моје прописно војничко јављање да полазим, и све то само за то, што је сазвао у Ниш конФеренцију радикалних првака, тек повађених из казамата ... У соби за зеленим столићима затекосмо чича Николу, Чеду, Ђоку Пантелића и Михаила Богићевића. Сви ћуте, само Чеда говори. Права жива. Пошто поседасмо око једнога стола у сред собе, Краљ нам рече да је кабинет г. С. Грујића поднео оставку, и показа нам један поштански табачић артије на столу. Ја узех да видим како се пишу министарске оставке. Веше свега неколико врста. Кабинет благодари на указаном поверењу и препоручује се даљем благовољењу Његовог Величанства. Следују потписи.