Отаџбина

МОЈЕ МННИСТРОВАЊЕ

357

Погато је Краљ врло речито разложио иолитичку ситуацију, приступи се подели портФеља. Управо, знало се за. свакога који ће шта бити, осим мене, јер беху два иортФеља празна. — Ја мислим, Господару — рече чича Никола —• да г. В. узме привреду. Једини је он у стању да држи дисциплину међу поштарима и телеграФистима! Ја се сетих оне сцене пре толико година, када се у овом пстом дворцу, у сутерену, где је онда била биљарска соба, састављао кабинет Љубе Каљевића. Кљаз је био нешто слаб, иа сам и ја, као лекар, био ту. Сетих се једнога дотадашњег кандидата. Дође ми да устанем па да кажем: «зашто не,' Господару, с добрим друштвом , за што не?» Силом се отех од тих успомена, па рекох : — Кад би у министарству народне привреде трсбало само дотеривати у ред поштаре и телеграФисте, ја бих покушао срећу. Али од тога миниетарства зависи економни препорођај ове земље , у њему има да се ради тако огромна маса стручних послова, о којима ја немам ни појма, да се бојим да ће бити смешно , ако ја, као доктор медицине, примим управу једног таквог министарства .' — Што се тога разлога, стручности, тиче — рече Краљ — г. В. дао нам је доказа, као кмет београдски, да се он уме за чудо брзо оријентисати и на са свим новом пољу рада, н према томе, ја не сумњам да би се он брзо одомаћио и у нривредним питањима. Али. при свем том, и ја налазим да је за њега, као научника и књижевника, приличније да буде министар просвете! — У толико пре , Господару, — рекох ја — што ми можемо имати за привреду једнога човека, који зна скроз сва привредна питања, који рас-полаже са великом интелигенцијом и енергијом, који се својим радом и као велики трговац и као скупштинар управо квалиФиковао за министра привреде! —