Отаџбина

58

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

— Да чујемо који је то ваш кандидат? — То је онај исти господин, који се уздржао од гласања, када је представништво Београда вотирало мени поверење у моме сукобу са г. Гарашанином, али који је по мом најбољем уверењу, далеко способнији од мене за министра привреде. То је г. Јован Антула ! Сви ућуташе. После кратке паузе рече Краљ : — Он је одиста способан човек. Али прво је велико питање, да ли ће он своју велику трговину напустити за љубав министровања, а друго ми немамо више времена да га консултујемо- Послове треба одмах примити. Антула није до сада служио у администрацији државној. За њ би било тешко да одмах прими управу послова! Обрни, окрени, еле сломише се опет кола на мени. Ја сам морао. поред просвете, узети и привреду. Десет одељења — помислих, и најежи ми се кожа. Али нисам имао куд. Краљ викну свога секретара из треће собе и рече му да напише указ. Казујући му ред, којим ће поређати нове министре, он се окрете мени: — Каква је управо ваша досадашња титула? — Начелник санитета у пенсији. — Како би било да метнемо : санитетског пуковника ? А не, имате право, боље је овако : начелника санитета у пенсији.... Г. Милан Ф. Христић оде да пише указ, а ми остасмо да дебатујемо о првом кораку нове владе. Решисмо да се седнице радикалске скуиштине зак ључе , и да се то изврши преко нарочитог Краљевог комисара, који ће имати да дотични указ прочита у скупштини. За тога комисара изабрасмо државног саветника г. Ж. Влазнавца. После по сахата указ о промени владе беше већ потписан и однесен у штампарију, а ми се опростисмо