Отаџбина

МОЈЕ МИНИСТРОВДЊЕ

359

од Краља и одосмо у зграду министарства унутр. и спољних послова. У великом ходнику, на доњем спрату, чкиљи једна лампа. Из предсобља, пред кабинетом министра унутр. дела. искочи посрћући дежурни одаџија, који је дотле, сигурно, на столици спавао. Председник му нареди да јави момцима горе, да ће бити министарска седница, да однесу лампе у «засједаније". Ми причекасмо неколико минута у кабинету председниковом, па онда се понесмо на први спрат и уђосмо у собу, у којој се држе седнице министарскога савета. Та «свјатаја свјатих" врло прозаично изгледају. У средини дугачак сто покривен зеленом чохом. Око њега. осам великих наслоњача за 8 министара; зачудих се солидности, са којом су саграђени ти Фотељи, за које сам знао да се и сувише лако преврћу. У зачељу беше једна још већа наслоњача за Краља. Десно у ћошку један сто и на њему повезани зборници закона и једна велика књижурина, као највеће јеванђелије, која се кључем отвара. То је протокол седница министарскога савета, у који многе владе нису ништа записивале.... Лево у оба ћошка сниске соФе од црне коже. Но зидовима , осим слике Владаочеве, неколико слика палата, којима су напредњаци мислили да покрију марвену пијацу. И то беше све. Поседасмо. Председник десно од Краљеве столице, Чеда лево, п тако даље по рангу. Председник рече да сваки напише депешу својим надлештвима и властима, да јави да је извршена промена владе итд. Пише чича окружним начелницима, Чеда нашим гтосланствима на страни, ђенерал командантима дивизија. Ја седим и мислим се : што да будим директоре средњих завода? Доста ће им бити и сутра, кад чују да сам им