Отаџбина

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

361

Обиђох децу, погасих свуда лампе и легох, санћим, да спавам. Ново разочарење. Ја, који сам дотле спавао — страшно је рећи — по 8 до 10 сати у 24, не могу ока склопити. Ја, који дотле нисам знао шта је превртати се у постељи од несанице, превртао сам се, као у грозници, до саме зоре. Какве ми луде мисли нису јуриле кроз главу! Никад нисам осетио да је несрећа иматн извесну порцију живе уобразиље, као ове моје прве министарске, т. ј. пробденисане ноћи. Она је од чича Николиног миловука (Уегдпидип^згид) кроз новопазарскп санџак, направила читав пачариз. Видим турске и аустријске батаљоне из мешовитих гарнизона у оном језичку земље што раставља Србију од Црне Горе, како стоје једни према другима са пушком к нози, видим јато црногорских соколова, како јури к нашој граници, и пред њима чисто видим попа Милана Ђурића са разбарушеном косом и јатаганом у руци; с ове стране, видим наше батаљоне како јуре усиљеним маршем, чисто чујем команду и — кикот Турака и Аустроугра «Вур. бре, ђаурлар!« ((Nиг 2и (кштгпе Па/.еп !" Силом се отех од тих глупих шпчадија раздражене уобразиље пензионираног новелисте , па се натерах да мислим о питањима која ме чекају у „повереним ми» министарствима. Реализам и класицизам, страћаре и јазбине , у којима су смештене школе и јавна хигијена, бивши начелник санитета министар, и сатирање народног здравља у школама, јер би за хигијенске школе требали мплиони, а буџета нема, све су партије прекорачене.... Клерици радикалци, педагози политичарп . .. Црквено «питање" и опет политика а цркве празне. Један народ, коме је његова интелигенција одузела побожност, а није му у замену дала ништа. Одсуство свакога патриотизма чак и оног «с1и с1осћег». Крајња оскуднца способних људи, а и оно што има, поцепано, најрадије би се зубма међу собом клало Српска трговина туђински измећар ... Од сваке српске министарске кризе удари нека болест у срп-