Отаџбина

I

362

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

ске свиње , јер се одмах за њих затвори Штајнбрух.... Истина, ено ти мора... Ама, куда ћеш са свињама преко мора? .. А пшеница ? Американска пшеница потуче и мађарску и влашку и — јевтинија је у Одеси од руске пшенице! А шљиве ? А неготинско вино ? То је све суво злато, све наполеондори! Јес, било је док ми нисмо почели да мешамо лошу робу у најбољу. али ми хоћемо што већи ћар ове године! Ко ти мисли за до године? А наши занати ? Гл авни трговачки-занатлијски одбор није се валгда годинама састао, наше занатлије умиру од глади, јер су чак и метле и лопате увезене са. стране јевтиније и боље.... Индустрија! Сетих се Фабрике жпгица на Дорћолу. Подигао је богаташ, који је могао да баци неколпко хиљада дуката, док савлада туђу конкуренцију. Јес, али се бечки Фабриканти догаворише, да за Србију дају тако рећи џабе своју робу, док се не затвори та Фабрика на Дорћолу. И затворише је.... А рудно благо Србије Милијарде леже иод земљом , треба само знати занат. Јес, ама да би се тај занат изучио и радио, ваља годинама провести под земљом.... Од три хиљаде чиновника у Србији има их ваљда тројица, који су изучили тај занат, а они су нужни за канцеларије. На хиљаду један ! Није луд Србо да учи рударство, кад он може да сврши, још о државном трошку, само богословију или учитељску школу, па да дрма овом земљом, да у њој даје правац српскоме занату, политици..,. Ви већ видите да ово није било више размишљање, него бунцање у полусну. Поче већ да свиће. Неко закуца на вратима моје спаваће собе. «Улази!» — Уђе мој покућар Јован, «паметни Јован", како сам га ја звао, јер он је један од оних , за које свето писмо вели: «јако тјех јест царство небесноје". Развукао уста од једног увета до другог, иружио ми два грдна писма, па само чини «хи, хи, хи !» -— Шта ти је Јоване? —