Отаџбина

ПРЕОБРАЖЕЊА

393

браву, путањом до зла Бога кршевитом и неједнаком Мој Путаљ и његов Вранац почеше ходити опрезно . често се устављајући и домишљајући како ће напријед, гдје ли ће коиита стављати. Морадосмо сјахати. Дуго смо ћу гке ишли. па од једном ја узвикнух: — «Бого мој, шта ли ће с нама бити !» — «А сам Бог зна поврну мој ујак и уздахну. — «Чујеш, Владо. све ће лијепо свршити!....» и ја стадох нагађати ово, оно, а све на добро. Владо настави гдје ја остадох, те до мало почесмо «булазнити». Он је замијенио попа Стевана на старини у 3., а ја сам примио нурију до његове. те се често нолазимо, и Анђа нам често долази у иоходе. Разумије се да имамо лијепе попадије, лјечицу као јабуке, добре коње, слуге паметније од Рула, и т. д. Разговор нам прекиде баш он, дерући се да га чекамо. Ми , већ знојави посједасмо на камење. -— А за што пјешке. ви двије задрте делије'! Што не поиграте ваше коњице од мегдана по овој красној равници. ха-ха-ха.... — А, бога ти, од прилике руле, како је ђедо минуо овијем ђаволскијем путем ! ? — питах ја. — А, бога ми, од прилике руле, к о витез на нритезу, ја што! На пем Дору свуд је равно, ја што I Нашрм Дору пара нема ни у царевој ергели, руде!...» па раздражен тијем мислима о свом Дору, о своме најбољем ДРУ Г У' стаде б-кати по буковичку, пак запјева : — Касај Доре. дадеко је мо-о-оре! — Брзо ли се онио, ако бога знаш! шапну Владо — Зар? — рекох.. . А имаш ди, Руде, ракије? — Имам, вадај, има још по пљоске. Другпм падежем једнако шумовита бријега, иутбијаше равнији , те појахасмо наше коњице од мегдана, гтропуотивши напријед натоварену бедевију. која, готово сва, бјеше замазана глибом, ге се није могдо познати какве је ддаке. До мадо сиђосмо у једну пространу додину и видјесмо у даљини гдје народ жње кукуруз. По брдима,