Отаџбина

408

КРИВИЧНА ДЕЛА

породиље, коју мучи црна помисао, да ће бити пред светом осрамоћена, од родитеља гоњена, од другарица напуштена, а у друштву презирана, чим се дозна за њен порођај. Ова њена душевна борба, доводи је до очајања, али јој оно не даје свакад толико сиаге да сама себи одузме живот, те да на тај начин избегне оне страхоте, које јој предстоје. Она је у једном часу дакоумља, преварена са људских осећаја и етрасти, проиграла своју част, и сад, када јој се показују тешке последпце њенога лакоумља, у њој се рађа тежња која је сваком човеку по природи урођена, да одржи бар с поља своју част, као и част своје породице и да уз то одржи свој живот. У том часу тешке душевне борбе, она у свом очајању налази једини спас у поииштењу трага своје срамоте. У таком часу она се решава да убије своје чедо, које бп у другим приликама обожавала, за које би иначе сама свој живот жртвовала. Њу на ово убиство не руководи мржња, не наводи зла намера, јер она све то не осећа према свом чеду. Правда захтева да се овака мати не казни строжије, но што заслужује. При одређивању казне за ово убиство мора се узети у обзир мајчино душевно стање, и за то је право, да се ово убиство казни много блажије од убиства човека. Сва новија законодавства усвајају све ове назоре правне науке, само се међу собом разликују у толико, што једни узимају за убиство новорочета само оно, које је извршено над ванбрачним, а не и над брачним дететом. Већина законодаваца усвојила је начело. да се за убиство новорочета сматра свако убиство новорођеног детета, без разлике, да ли је рођено у браку или ван брака; но ако је дете рођено у браку, онда се то убиство казни строжије. И наш се законодавац придржава овог правца. Он у $ 164. кр. з. у погледу овог убиства пропиеује : »Мати, која своје дете од иорођаја за 24 сата, или ако се докаже да је мучно стање породиље још непрестано трајало, и после 24 сата убије, да се казни : 1. Ако је дете брачно, робијом до десет година ; 2. Ако је дете ванбрачно, робијом до шест годпна. Но ако се докаже да је убијено дете због тога, што је пре времена рођено (недонесено) или иначе због несавршеног образовања тела, не би могло ни живети, да се казни затвором до једне године дана. Буде ли дете од кога другог, а не од матере убијено, или ако учествује и ко други, осим матере у убиству, онда ће се овај казнити по општим иравилима о убиству или саучешћу". Они законодавци који само убиство ванорачног детета сматрају за убиство ове врсте, оснивају се на оном гледишту правне науке, по коме се као важна ублажавајућа околност узима тежња мајчина, да у друштву одржи своју част, којује изгубила преварена тренут-