Отаџбина

СРБИЈА НА БЕРЛИНСКОМ КОПГРЕСУ

421

навели. По томе одговору судећи. Аустро-Угарска заузммала је врло важан положај на конгресу. Све је смерало на то да њу. не само задовољи. но и да избегне и све с пута уклони, што би њену осетљивост могло повредити. Посланик Француски казао је г. Ристићу (као своме старом познанику поверљиво) да му је кнез Бизмарк изјавио како он иолаже важност на то. да се .шдовољи Аустро-Угарска у оном обиму, којп она сматра као сФеру својих интереса. С тога је Фраиц. посланик живо ирепоручивао г. Ристићу да се споразуме с Аустријом, додавши да Србија само толико може усиети, колико се иогоди с Аустријом. — ГроФ Шувалов, који због болести кнеза Горчакова, Фактички заузима положај првог пуномоћника руског, још се више показује заузет бригом да се између Русије и Аустроугарске дође до сагласности. Ево шта о њему вели г. Ристић у своме писму : «Он ми је изриком саветовао не само да се старам доћи до споразумљења са Аустроугарском, но и да никакав корак код конгреса не учиним , који би ударио ка осуде грофа Андрашија. .» Даље прича г. Ристић, да је Италија добро расположена према нама , но да њен глас није меродаван; већ и положај, који је она на конгресу заузела, више је уздржљив. Инглеска, колико је дотле г. Ристић могао опазити, ништа нам не спори. Она за нас не мари (сигурно због друге кампање) али нас трпи, остављајући пас судбини, која нам дође од «Аустроугарске СФере». Тежина дакле наше стварп у рукама је Аустроугарске. Она може наше територпјалне добитке свести на незнатан минимум , а она може допустити да пређу границе св. СтеФанског мнра. Све зависи од погодбе коју будемо учинили с њом. Међу тим пуномоћнпци аустроугарски још не износе г. Ристићу своје услове, и ако су му их у Вечу наговестили. Но из тога није закључивати да их неће ни изнети; синоћ (7 -ог Јуна) је гроФ Андрашп у једној прилици изјавио да се жели састати ово дана са г. Ристићем. Територијално пптагве додир-