Отаџбина

т

СРВИЈА НА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

нуто је 7-ог Јуна у једкој ужој комисији руско-аустроугарској, која је расправљала питање о границама бугарским. Ту је ђенерал Бобриков заступао своје познато мишљење, које Бугарима оставља Трн и Пирот. а за нас иде са заггада од Гиљана на св Илију, Снег-Поље и АкПаланку; но г. Ристић се нада да ће мишљење г. Вобрикова пасти, ако се Србија погоди с Аустроугарском, јер у том случају он рачуна и на гроФа Шувалова. Тада нећемо имати Гиљан, али ћемо имати и Трн и Пирот и све до св. Николе. За границе на другим крајевима, г. Ристић још није у стању обележити изгледе. Конгрес није још ништа одлучио, па ни о самом питању о уласку V његову средину пуномоћника малих држава ГроФ Шувалов изјавио је г. Ристићу. да Русија не може допустити улазак пуномоћника румунских , а с тим стоји у сг.езп и наш и нрногорсАи положај према конгресу; но ако би румунски пуномоћници ушли, нема сумње да ни српски не би изостали. У осталом, г. Ристић то сматра као питање Формално , јер се послови свршавају изван конгрвса. и између самих великих сила, па у толико пре ће се решити и наша питања иза кулиса , а на конгресу ће бити само урегистрована. Г. Ристић је одложио свој корак за ступање у конгрес, једно да се не идентиФинује с Румунима, којима су изгледи десператни, а друго и због обзира на мишљење Шувалова. Нису сјајни изгледп ни Црногорцима. Њима не даду Аустријанци ни стоиу ирећи иреко Таре, па им чак и Гацко споре. Прилика је да ће Бар остати Црној Гори , ал Аустроугарска тражи да у њему одржи у својим рукама 1а ћаи!е РоНсе Пикантан је и карактеристича'1 за много штошта у тадашњем министарском савету Србије, завршетак овог писма г. Ристићевог, јер управо, тек у томе завршетку одговара г. Ристић на разне «садашњости» г. Грујића. «Ја сам — вели г. Ристић — у својим писмима споменуо интродукционо писмо, које еам од ГБегове Све-