Отаџбина

СРБИЈА НЛ БЕРЛИНСКОМ КОИГРЕСУ

423

тлости однео грофу Андрашију не за ТО , илто сам за њ требовао чији иристанак, но што сам желео да моја писма добију што потпунији и тачнији облик.» л Исто тако имам да приметим, да ја немам савету министарском да подносим никаквих извештаја ни «предлога», као што се види из вашег писма да ви схватате, но имам своме друштву у својим писмима да изнесем стање , на које могнем ствар извести , а том приликом казаћу без резерве и своје мишљење. „Ја желим да одржим са својим друговима солидарност, па с њима и одговорност да поделим, а ако 6и се сва одговорност имала на самога мене да навали, меии је онда довољно само одобрење Његове Светлости за мој рад. „Најиосле, с погледом на један пасаж вашега иисма, имам да вам обратим пажњу на то, да се још из мојих бечкпх писама, где је реч о г. Новикову, види, да ја радим у иотиуној сагласности са руским иредставницима, а ово писмо доноси за то само потврђења Ни у ком случа]у не можемо ми иослужити за оруђе Аустро-Угарској иротив уилива Русије на нашим крајевима, а ако би се то ииак догодило, било би са иотиуним иристанком и знањем Русије.» Истога дана (8 Јуна) када је г. Ристић овако „гигесћ^ечшевеп" «садашњости» свога заступника и својега друштва у Београду, он телеграФише своме Суверену да је сигуран како ће му Аустрија скоро Формулиоати овоје захтеве, јер му је гроФ Андраши јуче казао жељу да га што пре тсеззатеи! види. Једна комисија руско аустријска радила је на нашој источној граници. Бобриков остаје при своме мишљењу. али ће бити приморан да попуети. ако се ми погодпмо. Г Ристић потпуно се слаже са Шеговом Светлошћу да територијално увећан.е треба сматрати као главно •(сар11а1е: питање. Тековина такве природе једино је стална, а остало више или мање повољно, може се мењати.