Отаџбина

424

СРБИЈА 1ТА БЕРЛИНСКОМ КОНГРЕСУ

10-ог Јуна у вече телеграФише Књаз чз Ниша г. Риетићу. како му је г. Јеврем Грујић јавио да му је.... алн не, то нећемо да причамо. Истина то би био врло драгоцен ирилог за историју политичког морала у спољној политнци званичне и полузваничне Русије, када бн овде испрпчали колико се слагала поверљива. мисија ђенерала Фадејева, који је у те дане стигао у Београд са саветима које су у исто време пуномоћници Русије давали заступнику Србије у Берлину, и са њиховим јавним радом на конгресу.... Али поред свег искушења, то нећемо да прпчамо. нећемо у пркос етнограФске карте српскога ђенерала а руског пуковника Висариона Висарионића Комарова, коју издаје «Славјанско добротворитељно обшчество" под председништвом гроФа Игњатијева Сан -СтеФанског, н у којој после бугарске Кобургијаде, даје Бугарима не само српске земље у Македонијп и С гарој Србијн, већ и саставне делове садашње српске краљевине. Нека виде наша силна браћа од стрица, да и најмањи међу српским публицистама. неће да износи оно што је за њих ружно, па чак ни онда неће, када ти словенски каваљери чизмама од јухта газе оно, што је најсветије за свакога Србина. За време овог интермеца са Фадејевим у Београду околности су се тако окренуле у Берлину, да је г. Ристић нашао да не треба више одлагати корак код конгреса, н он је 12-ог Јуна предао мемоар са рекламацијом Србије и писмо са молбом, да се ствар Србије не решава док и њен представник не би био саслушан. О овоме своме кораку известио је г. Ристић владу Њ. Св. писмом од 1"/ Јуна у коме вели да сада, пошто је бугарско питање у основу решено, учинило му се да је наступио тренутак, да свој корак даље не одлаже. у толико мање, што и конгреска радња у опште брже и у духу мира повол.није тече. Други разлог са кога је г. Ристић дотле застао био. беше тај, што је желео да