Отаџбина

АНА КАРЕЊИНА

427

У том очекивању узимам слободу поднети Вашој Светлости, као председнику конгреса. приложени мемоар, који тумачи ирироду жеља и потреба срнскога народа, и разлаже у исто време средства којима би се оне могло задовољити и сложити с општим интересима. Ја молим Вашу Светлост да повољно прими овај докуменат и да га благоволи изнети на благонаклону оцену впсоке скупштине. Нека ми буде дозвољено додати да ми моје блиско познавање ових народа даје убеђење, да су изложена средства најподеснија да им трајно осигурају мир и срећ^, и да од њих направе један од најноузданијих елемената за одржавање реда и мира на истоку. Користим се овом приликом да замолим Ваше Превасходство да прими итд. (Наставиће се) АНА КАРЕЊИИА РОМАН тЛ А В А ТОЛСТОВА —-I(НДСТАВАК) 10. Одатле наста нов живот за Алексија Александровића и за његову жену. Ана је, као и увек, ишла у велики свет, нарочито је често била у кнегиње Бетси, и свуда се налазила с Вронским. Алексије Александровић све је то гледао, али није могао ништа учинити. Преда све његове иокушаје, да је изазове на објашњење њенога понашања, она је истидала непробојни зид некаквог веселог неразумевања. Споља је изгледало као да се међу њима ништа није.променило, али њихови међусобни одношаји беху постали са свим другачи. Алексије Александровић, који беше онаква.сила у државшш пословима, овде беше слаботиња. Као во,кога су довели на кланицу, стајао је опуштене главе и чекао је да га удари секира, за коју је знао да је над његовом главом замахнута. Кад год је почео о томе да