Отаџбина

АНА КАРЕЊИНА

оекире ио сељачким авлијама, где сељаци оправљаху своје пољопривредне алате. Наста право пролеће. 13. Љовин навуче чизме и први пут, у место бунде, узе сукнену горњ"у хаљину, па пође да ооилази своје имање, газећи преко поточића, који ољештаху на сунцу, да очп заболе од тога блеска. бирајући да ли ће да стане на какву ивицу леда или у. меко блато, Пролеће — то је време за планове и намере. Изишавши у авлију Љовин, као и свако дрво с пролећа, што не зна како ће ударити његови нови изданци и гране из набубрелих иупољака — није знао којега ће се посла у својој драгој привреди прво прихватити, али је осећао да је пун најлепших и најбољих планова п намера. Пре свега он пође стоци. Краве беху пуштене у обор, њихова прелињала кожа сијала се и грејала се на сунцу, и оне мучу као да моле да их пусте у поље. Нагледавши се крава, које је знао у- прсте, Љовин нареди да их пусте у поље, а у обор да пусте телад. Говедар весело отрча да се спреми за полазак у поље. Жене које беху код стоке, покупише скуте па почеше босим и белим, још од сунца неирепланутим ногама, газити по блату, изгонећи телад која је скакала као да је полудела од нролетње радостп. Нагледавши се овогодишње прннове, која беше необпчно лепа — старија телад беху као сељачке краве, а Павино теле од три месеца беше као да му има година — Љовин нареди да им се изнесе валов и да им се положи сена у решетке. Али изађе да у том обору, који се преко зиме није употребљаваО; решетке беху изломљене још од јесени. Он посла дрводељи, али му јавише да он .још оправља дрљаче, са којимл је требало да буде готов још беле недеље. Љовину беше много криво на овај неред, који се понављао сваке године и ако се он против њега борпо свима силама. Решетке, непотребне зими, беху однели у шталу, где су поломљене. Осим тога изађе да цео земљораднички алат, за којп је оп био наредио да се још сјесенн прегледа и поправи преко зиме, беше још неоправљен у тренутку, када је ваљало почети радове. Љовин посла за надзорника, али одмах пође и сам да га тражИ. Надзорник који се у својој шкуртељци сијао као и све на тај дан, иде с гумна и ломи некакву сламку међу прстима. — За што мајстор није на своме месту? — Ја сам хтео још .јуче да вам кажем. Ваља оправгти дрљаче. Ето ваља већ почети орање' — А зимус зар^се нису могле оправити? — А што ће вама управо мајстор? —