Отаџбина

А.НА КАРЕЊИНА

433 *

— Где су решетке за телад на обору? — Ја сам наредио да их намссте, али шта ћете с оиаким народом! — рече надзорник па узе размахивати рукама. — Није с народом, него штаћујас таквим надзорником — плаиу Љовин. — Ја нс знам за што вас држим! — викну за тим. Али сетивши се да се тиме неће ништа помоћн. он се сам уздржа и само уздахну. — Па, шта је? Може ли се сејати? — Иза Туркина моћиће се сутра или прекосутра! — А детелина ? — Послао сам Василија и Мишку да сеју, али пе знам да .111 ће проћи: глиб је. — На колико десетина ? — На шест. — А за што не на све ? — дрекну /Бовин. У место да засеју двадесет десетина земље детелином, опи сеј\' шест. .Бовпн је знао да тај усев само онда ваља, не само по теорији него и по његовом сопственом искуству, ако се посеје врло рано, готово јогл под снегом. И никада није могао да продре с тпм. — Нема људи. Шта ћу да радим с таквим народом ? Тројица нису дошла. Ето и Семен. . . — А што не узмете људе који раде сламу ? — Па узео сам. — А где су толики људи ? — Петорида граде компот; четворица прегрћу овас, знате, да се не укварч, Константине Дмитрићу. Љовин је добро знао да то »да се не уквари® значи да су му његов дивни инглески овас за семе покварили — опет нису урадили онако како је он казао. •— Та за Бога јесам ли вам још за време поста говорио?. . . — викну Љовии. — Не брините се. све ће бити урађено кад је чему време! Љовин срдито махну руком и оде у амбаре, погледа овас, па се онда врати коњушници. Овас још не беше укварен. Али радниип у место да га преруче у нижи амбар, прегрћу га лопатама. Наредивши како да се ради, и одвојивши од тога посла два радника за сејање детелине, Љовин се престаде љутити на надзорника. А и дап беше тако леп, да се човек нпје могао дуго љутити. — Игњате — викну он кочијаша који са засукаиим рукавима праше каруца код бунара.— Оседлај ми . . . — Кога заповедате ? ' — Па, макар Колпика. — Разумем. ОТАЦБИНА КЊ. ХХ1Л СВ. 95