Отаџбина

436 ана карењина Василије показа ногом докле је он засејао, а .Бовин поче сејати земљу са семеном. Било му јс тешко ићи, као по блату, и кад јс нстерао на крај једну леју, стаде ознојен и предаде сејалицу. — Само, газда, немо' на лето мене да псујеш за ову леју речс Василије. — А што? — весело рече Љовин осећајући да дејствује употреољено срество. — Па Боже здравље, видећете. Одликоваће се. Поглед гјте ви само где сам ја лањског продећа сејао. Та није да је сејано. него. . . Хпала Богу, Константине Дмитрићу, ако ја вама не радим као свом рођеном оцу, онда век не знам. Ја не волим рђаво радити, а не дам ни другима Када је газди добро и нама је. Кад погледаш — и Василије показа поља — а оно срце да поигра од радости. — А лепо пролеће, шта велиш Василије? — Та већ оваког пролећа ни старци не памте. Ето ја сам био код своје куће. Старац посејао трп осмине пшепице. Вели нећеш моћи разликовати од ражи. — А од када сте ви почели сејати пшеницу? — Па зар сте заборавили да сте нас ви научили преклане ? Још сте ми поклонили два мерова. Четвртину смо продали. а три осмине смо засејали. — Е па лепо, само пази да раздробиш увек то грум?ње — рече .Бовин прилазећи коњу — и припази мало на Мишка. Ако буде добро никло, теби ће бити 110 нола рубље за сваку десетину. — Покорпо благодарим. Није нама ружно код вас ни без тога ! УБовин појаха у поље где је лане била детелина и на оно, које беше поорано за јарицу пшеницу. Како беше иотерала детелина, дивота! Зелени се међу стрњикама лањске пшенице да је се човек не може нагледати. Коњ удари једиом стазом, јер по орању није могао да макне, и овде на стазп пропадаше му ноге у земљу до кичица, па је с муком морао да их извлачи а све чини шљапа — шљап. Поорано је било врло лепо. За два дана може се дрљати па онда сејати. Све беше прекрасно, све весело. Љовин, враћајући се дома, удари преко потока. Ко' велн, биће да је велика вода прошла. И заиста он је сада могао свуда да нрелази а на једноме месту прну.ие испред њега две дивље патке. „Мора бити да су и шљуке већ ту к , помисли он и у тај мах срете шумскога чувара, којиму потврди да већ има шљука. .Бовин ободе коња п похита кући да руча и да спреми пушку за довече.