Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

457

дине". Оставши на само с Оливером Душан признаје да краљица није била крива, да она није могла спречити грешну изјаву Кантакузенову, II да је спрам ње тако охладнео био само за то, што му се сувише мешала у државне послове, п ако мора да призна да је она „по уредбама наше државе" имала право да то чини. Ја не знам да ли је у уредбама наше државе било то да се краљица сме мешати у државне послове, али знам поуздано из иеторије. да је Јелена, жена Душанова, била велика политичарка силом свога натурела, и да је много иомогла своме мужу у његовим великим државним предузећима. Појамно је да таква жена не може до века да гуче као заљубљена голубица, она ј 'е увек више или мање мушкобана. Тако је исто појамно ако муж такве жене брзо престане да у њој види само поетичну љубазницу, она му постаје другарица и помоћница, а нежније потребе свога срца подмирује кад и како стигне. Таква жена никада озбпљно и не замера своме мужу за оно што галантни Французи зову п 1ек соирз <1е сашГ с1апк 1е согЦгаС <1е тапа^е" јер оне су сувише горде да би пристале на скромну улогу вечних љубавница. Маса великих људи бирала је себи за женЈ- не женске џинове по духу, већ такве особе које су умеле бити само жене Да наведемо само'један пример. Гете, који је могао да бира међу највећим духовима што их је било у женама његова доба, оженио се својом — »виртшоФтерком" која ваљда ни једно његово дело није прочитала. То је све тако, и да је наш писац у овој трагедији преставио Јелену онакву мушкобанасту, какваје она одиста била по историји. ми би разумели што би Душан према њој охладнео и што би се бацио у наручја византијској лепотици, која му зацело не би и иоћу досађивала политиком, Ми би то разумели, али би опет нашли да је право што се на крају казни, јер је оскрнавио светињу онога што је основа државе, светињу породичног живота. Али наш писац све то није учинио, његова краљица Јелена не меша се у политику ни колико једна начелниковица данас ; чим она заусти да каже што о државним пословима, муж је прекине и шаље детету, она покорњејше слуша, она је питома као јагњешце, а лепа да заноси свакога мушкарца. Спрам такве жене, и због толишног њеног мешања у државне послове. за цело њен муж не може спрам ње охладнети, а камо ли да се с њоме раздвоји за читаве две године. Ја у опште не разумем шта је писцу ове трагедије требг.о овај овако мало или никако и немотивисан двогодишњи развод брака Душанова, ако није хтео једино да трогателно измирење њихово увелича сценички еФекат момента, којим се свршује једна промена трећег чпна, т. ј. проглашење српскога царства и српске патријаршије. Али то је и сувише