Отаџбина

458

књижевни преглед

за свршетак макар и самог трећег чина. Сувише је е®екта ! Последња промена у овом чину испуњена је церемонијалом крунисања Душановог у Скопљу и решењем да се пође на Цариград. Ова апотеоза Душану инсценирана јв мајсторски и правила би са позорнице огроман еФекат. У четвртом чину који се дешава пред ноћ, у дворској башти у Серезу, еидимо Марију и Анђелију како се спремају да још једном покушају да улове Душана у мрежу својих интрига, тако исто Патског и Зена, који раде за папу, и којима је свети отац припретио каштигом ако му не задобију Душана пре него што узме Цариград, те с тога они ризикују да све своје наде положе у један — ђозбојаџилук. Настаје мала љубавна сцена између Лазара и Милице, који су сада муж и жена, али се ретковиђају, што је Лазар непрестано у ратОвима, па се с тога још непрестано љубе и пецкају Даницу што она нема с киме да се љуби.... Ова сцена, као и у опште ове три личности, тако немају никакве свезе са главном радњом у драми, да би она комотно могла бити за њих. Ја разумем да је писац осећао потребу разблажити толику масу државних послова и интрига бар којом чистом, човечански лепом сценом, али само је ваљало те лепе карактере и те питоме сцене довести у нераздвојну везу са главном радњом иначе ,шап тегкг сИе АђвЈсМ иш! -дајгс! \'егз1;јтт1 К — иза гукања ових заљубљених, настаЈу опет државни послови у башти« Цар долази да се шета и дахне дуглом, али га његови великаши и ту хватају са својим важним и врло хитним вестима. Млеци, по обичају слагаше. И ако их је Душан измирио са Угрима и својим клетвеницима у приморју, они своје обећање не извршују, не даду обећану Флоту која Душану толико треба за освајање Цариграда. Вукашин предлаже да се подбуни Џенова противу Млетака, као да је Џенова такође клетвеник Душанов, који се може напујдати на Млетке, кад год је њему воља. Та се мисао ипак толико допада Душану, да одмах аванзуде Вукашина за краља и за савладаоца своме сину. — Том приликом сазнајемо пуно детаља о напрецима сриске војске која већ цернира Филипопољ а приближује се Дрииопољу. Осем тога сазнајемо цело полигичко сгање у Еврони, јер Душан удешава своје операције узимајући све у обзир. Кад се и то сврши царица Јелена зове Душана у ложницу да му пева, да га сећа на прве дане њихове љубави, али Душан хоће да остане на само у мраку у башти да размишља ,,јер се у мраку лепше и мирније мисли" али се дворски интриганти користе тим мраком да му прикажу Анђелију у белој хаљини, као свештеницу старога доба, дакле што Је могућно више деколтовану и са расплетеном косом, не би ли м-у се учинила, „као вила или анђео«. Душан размишљајући говори