Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

459

сам себи читаву расправу државне мудрости. Само га мучи успомена на оца. Он приклиње сенку свог оца да му опрости. На један пут бенгалска ватра, Анђелија се појављује и вели „праштам ти праштам". Јес, али се том бенгалском светлошћу користи и дух самога Дечанског да се појави, и ако духови иначе немају радо велику светлост. Душан пада на колена нред сенком свога оца. На велико чудо Душаново дух његовог оца уцењује свој опроштај, вели да ће му га дати ако Душан пристане па „погодбе светог оцапапе". Душан не може да плати тако скуггу цену. Дух му обећава и Цариград и Анђелију приде, ако пристане на оно што папа тражи. То учини да Душан почиње сумњати у аутентичност духа, скочи и ухвати сен свога. оца за јаку. јер је одмах познао Патског, кога предаје стражи да га баци у тамницу. Анђелија нада у несвест, царица дотрчи и пита шта је, Душан је загрли и кажејој „ништа једним кроком згазио сам две гадне змије" и завеса пада. Пети је чин у Душановом логору код села Дјавола. Патски, кога Душан вуче као свога роба уза се да види све. његове победе. у дугачком монологу казује све шта се између 4 и 5 чина догодило и своју намеру да помоћу Зеновом отрује и Марију и Душана, прву као саучесницу која зна за љегове тајне, а Душана за то да му се лично освети за претрпљена понижења. Ако је невероватно да ће Душан водити уза се Патског, још је невероватније да је он водио на бојиште и све жене свога двора, али нисцу треба и та штаФажа за последње сцене, требају му женске слутње о катастроФи која се примиче. Због те слутње царица је већ послала улака да јо.ј и дете доведу на бојиште.... Душан се користи једном паузом у борби да обиђе даме свога двора, том приликом каже Патском да је слободан, брине се за Мари.ју која је у неком буниду, наређује Зену који је то бунило и направио једним цветом (?) да јој врати свест, и овај то обећава. У тренутку кад Душан хоће да се врати у бој осећа на ново језу која га је још јутрос пробила чим је попио пехар вина, и наређује Зену да му донесе пехар старе руменике. Овде царев лекар мора да врши дужност великог пехарника, јер овај не би отровао свога цара. Јелена се нуди да она заступи пехарника, као да слути чак и то да је вино отровано. За што мора Душан да прими отров из женине руке не знам. Да јој је био неверан, као што није, могла би се зар разумети та префињена пакост судбине, овако је једна неправда више. Цар поџије отров, стресе се, али опет јурне у битку. Даме оду да гледају битку. Међу тим је Зено повратио Марији свест али само за толико да га она — убије, па да опет падне у лудило. Међутим се битка свршила, Душан је савладао и последњу сметњу пред Цариградом, у сред пооедних усклика већ